U TOKU JE ČETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA! Evo šta nam donosi!

Bez retkih metala nema mogućnosti razvoja ni primene novih tehnologija, posebno onih vezanih za obnovljive izvore energije, ključnih za zelenu energetsku tranziciju

Industrijske revolucije su menjale svet. Prvu je obeležio prelazak sa ručnih proizvodnih metoda na mašine koje je pokretalavodena para. Druga je poznata kao tehnološka revolucija i predstavlja period između 1871. i 1914. godine, a rezultat je izgradnje obimne železničke i telegrafske mreže, što je omogućilo brži transfer ljudi i ideja, kao i korišćenje električne energije. Treća industrijska revolucija, takođe poznata kao digitalna revolucija, dogodila se krajem 20. veka. Nastala je kao rezultat usporavanja industrijskog razvoja i tehnološkog napretka u poređenju sa prethodnim periodima.

Kao njen sled, mi trenutno živimo u vremenu četvrte industrijske reolucije koja se zasniva na veštačkoj inteligenciji, proširenoj stvarnosti, internetu stvari i 3D štampanju, sa akcentom na zelene tehnologije i e-mobilnost.

Faktički, uporedo sa četvrtom industrijskom revolucijom događa se i zelena revolucija. U fokusu su održivost i energetska tranzicija, pa se postavlja pitanje kako napredak industrije utiče na zelenu agendu. Da li se industrijska i zelena tranzicija mogu razvijati istovremeno?

Razvoj robotike

Odgovor je „da“ jer četvrta industrijska revolucija stvara mogućnosti za održivost i, što je još važnije, sama po sebi je održivija.

Njene tehnologije olakšavaju ekološku efikasnost, jer omogućavaju akcije zasnovane na podacima i podstiču održivost ograničavanjem potrošnje, rasipanja resursa i emisija, smanjenja otpada…
Prikupljanje i obrada podataka zajedno sa internetom stvari mogu značajno uticati na praćenje životne sredine poput zagađenja. Povezane tehnologije i uređaji mogu ponuditi i rešenja kreirana za konkretne probleme. Na primer za efikasno upravljanje saobraćajnim gužvama, zagađenjem, za smanjenje otpada i njegovim upravljanjem. Razvoj robotike isto može biti u službi zaštite životne sredine. Tako su, na primer, u meksičkom gradu u Puebli postavili robotska stabla koja „usisavaju“ zagađenje vazduha koliko bi 368 stvarnih stabala. Ova robotska stabla čiste ugljen-dioksid i druge zagađivače iz vazduha, vraćajući čisti kiseonik u okolinu.

Fosilna goriva

Još jedna stvar gde se industrijska i zelena revolucija preklapaju jeste smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Motorna vozila su veliki izvor zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje da je drumski saobraćaj odgovoran za oko 30% emisije čestica (PM) u evropskim gradovima. Alternativa trenutnoj situaciji je elektrifikacija transporta kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte. Predviđa se da će električna vozila činiti 50% lakih vozila na putevima do 2030. godine. Litijum je kritična mineralna sirovina, ključna za elektrifikaciju transporta, koja je presudna za uspeh zelene tranzicije i ciljeve dekarbonizacije. Potražnja za ovim metalom ubrzano raste zbog električnih vozila. 

Naime, zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji električni, pametni automobili sve su brojniji na ulicama svetskih metropola, a roboti preuzimaju proizvodnju u fabrikama. I to je tek početak, jer nam nezaustavljiv razvoj tehnologije već priprema nove dobre stvari.
Zato kreatori ekonomskih prilika, ne samo razvijenih zemalja, kao svoj prevashodni cilj postavljaju obezbeđivanje dovoljnih količina željenih mineralnih sirovina iz sopstvenih izvora. Jer bez retkih metala jednostavno nema mogućnosti razvoja ni primene novih tehnologija, posebno onih vezanih za obnovljive izvore energije, ključnih za zelenu energetsku tranziciju.