AMERIKANCI STRAHUJU ZBOG OVOG POTEZA KINE: Pogledajte šta su izgradili na Antarktiku

Kineski predsednik Si Đinping pohvalio je otvaranje i početak rada kineske naučno-istraživačke baze na Antarktiku, za koju SAD strahuje da bi mogla biti korišćena za praćenje vojnih aktivnosti na južnoj hemisferi.

SI ĐINPING ŠOKIRAO ZAPAD: Ujedinjenje sa Tajvanom je neizbežno

Istraživačka stanica Ćinling, otvorena u sredu kao peti kineski kompleks na tom kontinentu, će „doprineti poboljšanju ljudskog naučnog razumevanja Antarktika, pružiti platformu za saradnju Kine s drugim zemljama u naučnom istraživanju Antarktike i promicati mir i održivi razvoj na Antarktiku“, navelo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Si je, ipak, rekao da će kineska polarna istraživanja „nastaviti da istražuju ​​misterije prirode i hrabro se uzdizati u sam vrh nauke“.

Ali, SAD, Australija i Novi Zeland, koji su stidljivo javno komentarisali otvaranje kineske stanice Ćinling, verovatno će stvar pažljivo pratiti. Australija je reagovala na otvaranje baze najavivši ulaganje od 800 miliona australijskih dolara u specijalizovane bespilotne letelice, helikoptere i plovila 2022. godine, za nadzor nad kontinentom, na kojem ta zemlja ima najveće teritorijalne zahteve.

Tik do najveće američke baze

Ćinling, baza koja može da primi 80 osoba, u kojoj će, kako javlja osoblje boraviti tokom cele godine, nazvana je po kineskom planinskom lancu i nalazi se u blizini najveće američke istraživačke baze na Antarktiku, McMurdo, i tačno južno od Australije i Novog Zelanda. Stoga je istraživačka baza u boljem položaju za praćenje pomorskih aktivnosti i lansiranja projektila od drugih kineskih istraživačkih baza, koje se nalaze s druge strane antarktičke kopnene i ledene mase, ukoliko uspostavi naprednu satelitsku komunikaciju.

Kina je, inače, jedna od potpisnica Antarktičkog sporazuma 12 država, kojim se nastoji osiguranje međunarodne prisutnosti na najjužnijem kontinentu sveta u miroljubive svrhe. Vojno osoblje sme da provodi naučna istraživanja, ali je zabranjeno postavljanje baza, izvođenje manevara ili testiranje oružja.

Ali, američki bezbednosni Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), upozorio je tokom izgradnje Ćinlinga da je postavljanje ove istraživačke stanice najznačajniji potez Pekinga na Antarktiku u deceniji.

„Kada bude dovršen, objekat će uključivati ​​satelitsku zemaljsku stanicu, koja će, kao i druge kineske zemaljske stanice, imati svojstvene mogućnosti dvostruke namene“, rečeno je.

„Iako stanica može osigurati praćenje i komunikaciju za rastući niz kineskih naučnih satelita koji posmatraju polarna područja, njena oprema može se istovremeno koristiti za presretanje satelitskih komunikacija drugih zemalja“, ocenili su u CSIS-u još ranije.

Odlična pozicija za bezbednost

„Još važnije, njen položaj mogao bi da joj omogući prikupljanje obaveštajnih podataka iz Australije i Novog Zelanda, saveznika SAD-a, te bi mogla da prikuplja telemetrijske podatke o raketama koje se lansiraju iz novouspostavljenih svemirskih postrojenja u obe zemlje“.

Međunarodni sporazum, za koji i Kina i SAD tvrde da ga poštuju, zabranjuje korišćenje Antarktika u vojne svrhe od 1961. godine. On takođe dopušta uzajamnu inspekciju istraživačkih baza, što je pravo koje su SAD iskoristile za inspekciju Ćinlinga još je bila u izgradnji 2020. godine. Američki inspektori nisu pronašli nikakve dokaze raspoređivanja vojne opreme ili osoblja.

Ipak, sve strane priznaju da mnoga naučna istraživanja u regionu Antarktika imaju „dvostruku namenu“.

Prošlogodišnje izvešće CSIS-a citiralo je priručnik o vojnoj strategiji koji je objavio Univerzitet za nacionalnu odbranu u Pekingu, vodeća kineska vojna istraživačka institucija, u kojem se navodi da je „kombinacija civilnog i vojnog glavni način da velike sile ostvare polarnu vojnu prisutnost“.

„Kina bi trebalo u potpunosti da naglasi ulogu vojnih snaga u potpori polarnih naučnih istraživanja i drugih operacija“, dodaje se.

Gužva na Arktiku

S druge strane, američke istraživačke baze takođe imaju veliku potporu američke vojske.