DA LI PRETI RAT NA AMERIČKIM TERITORIJAMA: Venecuela zauzela deo Gvajane, Maduro optužio Ameriku za razmeštanje trupa

Venecuela je potpisala zakon o rezultatima nedavnog referenduma koji polaže pravo na dve trećine Gvajane. Ovaj potez izazvao je snažan odgovor susedne južnoameričke zemlje čija je vlada u četvrtak osudila taj potez. Ministarstvo spoljnih poslova Gvajane obećalo je da neće ustupiti nikakvu zemlju Venecueli i nazvalo potez koji cilja na zapadni region Gvajane Esekibo „neverovatno kršenje najosnovnijih principa međunarodnog prava“. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro održao je u decembru referendum na kojem je tražio suverenitet nad regionom bogatim naftom i mineralima, tvrdeći da je ukraden kada je granica povučena pre više od jednog veka.

SAD izgradile „tajne vojne baze“ na teritoriji bogatoj naftom – predsednik Venecuele

Nikolas Maduro optužio je Vašington da je stvorio baze CIA u Esekibu, regionu koji Gvajana i Venecuela tvrde kao svoju teritoriju.

Maduro je dodao da je čin „agresije“ doveo do uspostavljanja baze Južne komande da bi se „pripremila za eskalaciju protiv Venecuele“. Takođe je rekao da Gvajanom upravljaju CIA i EksonMobil.

Pre četiri meseca Karakas je usvojio zakon za odbranu Esekiba i referendum kojim je odobrena tamošnja venecuelanska provincija. Obe strane su obećale da neće koristiti silu jer slučaj ide u Hag.

U svom pokušaju da bude ponovo izabran isključivanjem dela opozicije, Nikolas Maduro je ušao u polemiku koja pokazuje neslaganja sa levicom u Latinskoj Americi u vezi sa autoritarnim kursom Venecuele.

Diskusija otkriva da se Maduro kreće ka režimu kao što je Daniel Ortega u Nikaragvi, nešto što deo te levice nije voljan da podrži.

U poslednjoj debati, kolumbijsko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je „zabrinutost“ zbog virtuelnog veta kandidatkinje opozicione Platforme demokratskog jedinstva (PUD), Korine Joris. Isto tako, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula smatrao je ovo isključenje „ozbiljnim“. „Ne želim ništa bolje ili gore za Venecuelu, želim da se izbori održe kao u Brazilu, uz učešće svih“, rekao je on.

Ne imenujući imena, Maduro je one koji „nisu u stanju da osude državne udare, pokušaje protiv revolucije“ nazvao „kukavičnim levičarima“, sugerišući da je opozicija koju predstavlja PUD bila umešana u planove za atentat na samog predsednika.

„Nema više kukavica“, odgovorio je kolumbijski predsednik Gustavo Petro. „Postoji mogućnost da se svet promeni kroz produbljivanje demokratije.

Nekoliko nedelja ranije, čileanski predsednik Gabrijel Borić izašao je da brani demokratsku volju Komunističke partije Čilea (PCCh), partnera vladajuće koalicije koja podržava Madura.

Borić je, međutim, pojasnio da je „na međunarodnim forumima osudio kršenje ljudskih prava jednog venecuelanskog režima koji je nesumnjivo uzeo autoritarni zaokret”.

Komunistička partija Čilea podržava Madura, ali Komunistička partija Venecuele je raskinula sa režimom, prešla u opoziciju i na kraju bila „intervenisana“ sudskim putem, što je u praksi poništilo njeno legalno postojanje.

Kontroverza produžava onu koju je prije nekoliko mjeseci otvorio bivši urugvajski predsjednik Jose Pepe Muhica. U svojoj najnovijoj izjavi o tom pitanju, bivši lider Tupamaro je rekao da „Venecuela ima autoritarnu vladu koja ide predaleko“.

Ovo je bila njegova reakcija na pritvaranje aktiviste Rosija San Migela, optuženog za zaveru za ubistvo Madura, i proterivanje osoblja iz Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Izborna epizoda srušila je Barbadoski sporazum, potpisan u Bridžtaunu 17. oktobra 2023. godine, koji je predstavljao obavezu održavanja opštih izbora i ublažavanja ekonomskog pritiska Sjedinjenih Država protiv Venecuele.

Norveška je omogućila sklapanje pakta, sa Brazilom, Kolumbijom, Meksikom, Holandijom i Rusijom kao pratiocima.

Maduro je tamo prepoznao Platformu jedinstva PUD-a kao sagovornika. Uz garancije za izbore, uključujući međunarodno posmatranje. Prvi sporazum je naložio da se promoviše „ovlašćenje svih predsedničkih kandidata i političkih partija, sve dok su u skladu sa zahtevima utvrđenim venecuelanskim zakonom“.

Odlomak je imao ime i prezime. Septembra 2021, opoziciona ličnost Marija Korina Mačado je diskvalifikovana u ostvarivanju svojih političkih prava, pod optužbom da je sarađivala u delima štetnim za nacionalnu baštinu, tokom samoproglašene vlade Huana Gvaida (2019–2022).

Nakon Barbadoskog sporazuma, Mačado je izabran za predsedničkog kandidata PUD-a. Zatim je, uz pomoć Norveške, promovisala prigovor koji je odbačen, a njena diskvalifikacija je postala čvrsta.

Za sada je nepoznat kompletan tekst obe sudske presude jer je Upravni sud objavio samo sažete javne verzije. Odbrana nikada nije mogla da izgradi jak argument.

Pošto je legalna ruta zatvorena, Mačado je odredio zamenicu, istoričarku Korinu Joris, da se kandidatura PUD-a registruje u predviđenom roku, koji je istekao 25. marta.

Sistem se srušio…

Ono što je usledilo bio je karipski nadrealizam. Registracija preko digitalne platforme omogućila je Maduru iz Ujedinjene socijalističke partije Venecuele i 12 drugih kandidata iz različitih formacija da se registruju. Sistem je radio… osim kandidata iz PUD-a.

Opoziciona koalicija je u poslednjem trenutku uspela da registruje jednog od svojih lidera, Edmunda Gonzalesa Urutiju, čiju sudbinu kao kandidata tek treba videti, jer je za to potrebna potvrda Nacionalnog izbornog saveta, koji kontrolišu Madurove pristalice.

Time što je pre šest meseci izgledalo da će poštovati pakt o fer izbornoj konkurenciji, Maduro se upustio u višestruku prevaru: PUD-u, posredniku, pratiocima, venecuelanskom društvu i ostatku međunarodne zajednice.

Tokom ovog semestra, Sjedinjene Države su delimično smanjile ekonomsku prinudu protiv Venecuele, na osnovu opšteg razumevanja, a posebno drugog sporazuma sa Barbadosa. Sa novim kursom, oni će slobodno nastaviti sa odmazdom.