AMERIKANCI BI DA KINA SMANJI PODRŠKU RUSIJI – jedan od mogućih ciljeva posete Henrija Kisindžera Pekingu

„Starim prijateljem“ nazvao je kineski lider Si Đinping svog stogodišnjeg gosta, američkog diplomatu Henrija Kisindžera, dok su danas srdačno ćaskali za stočićem za čaj tokom njegove posete Pekingu, i to u istoj vili u kojoj je gost boravio i tokom svoje prve posete, još sedamdesetih godina.

Za američkog državnog sekretara Entonija Blinkena nije bilo takvog gostoprimstva – Si je tokom sastanka sa predstavnikom Bajdenove administracije, dominirao sedeći u čelu stola sa čije su obe strane bile smeštene delegacije dve države. Scenografija koja jasno ukazuje „ko se pita“!

„Vidi se nastojanje Kineza da odaju priznanje Kisindžeru zato što je pre 52 godine probio led između Kine i SAD. Si je Kisindžera primio u istoj vili, vili broj pet, u kojoj je američki diplomata boravio 1971. godine tokom svoje prve tajne posete Pekingu. Si je rekao i da se radi o ‘dva puta sto’ u okviru posete – odnosno o sto godina Kisindžera i njegovoj stotoj poseti“, konstatuje novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

Doktorant međunarodnih odnosa Univerziteta „Fudan“ u Šangaju Filip Filipović ukazuje da je titula „stari prijatelj kineskog naroda“ kojom je počašćen Kisindžer, najviša moguća nezvanična titula koja se koristi u formalnim dokumentima i koju jedan stranac može da dobije u Kini. Druge poznate ličnosti koji su je zaslužili: Vladimir Putin, Fidel Kastro, Ričard Nikson… I Filipoviću je prilično interesantna sama scenografija Sijevog i Kisindžerovog susreta.

UPOZORENJE HENRIJA KISINDŽERA: Mi smo na putu sukoba velikih sila, neminovan je rat između Amerike i Kine

„Raspored sedenja tokom nedavne posete američkog državnog sekretara Blinkena i današnje posete nekadašnjeg državnog sekretara Kisindžera bio je očigledno drugačiji, jer tako domaćin šalje jasan signal: ako sa Kinom razgovarate sa iskrenim stavom, Kina će se prema vama odnositi iskreno i prijateljski; ako ste puni predrasuda prema Kini, onda Kina neće biti previše ljubazna“, ukazuje Filipović.

„Stari most“ između dve zemlje

Ali, da li je Kisindžer zaista posetio Kinu kao privatna ličnost, kako to tvrdi američka administracija koja je poručila da za njegovo putovanje zna, ali da on ne deluje u ime SAD? U čije je ime onda delovao nekadašnji diplomata?

„Mogu oni da pričaju šta hoće, jer ovo bi u suprotnom bilo samo gubljenje vremena. Kisindžera će, sigurno, po povratku kontaktirati neko iz Bele kuće da čuje o čemu je razgovarao sa Kinezima, ali nema šanse da teme njihovog susreta ne stignu do Bajdenove administracije. Šta će iz toga da proistekne, to je druga stvar. Uglavnom, Kinezi rade sve što mogu i pokazuju da su maksimalno za dijalog“, ukazuje politikolog Aleksandar Pavić.

On podvlači da je Henri Kisindžer „stari most“ između dve zemlje i da ga u Pekingu i dalje poštuju pošto je sa Niksonom otvorio komunikaciju sa Vašingtonom, kao i zbog toga što je jedan od retkih iz američkog establišmenta koji ima dovoljno uticaja a ne koristi narativ da je Kina opasnost Americi. „Kisindžer zagovara nalaženje zajedničkog jezika sa Kinezima kao što su i on i Nikson radili početkom 1970-ih godina. On je verovatno u misiji opipavanja pulsa Kinezima, pošto oni jednostavno više ne slušaju Blinkena i Bajdena jer su sve što se s njima do sad dogovaralo, sledećeg dana je pogazili. Današnji američki establišment nema više kredibilitet nigde u svetu, osim možda u Beogradu“, ukazuje sagovornik RT Balkan.

Pavić veruje i da je bivši američki diplomata na zadatku da sazna i koliko su Kinezi spremni da izađu Amerikancima u susret i smanje podršku Rusiji.

„Kinezi su zainteresovani da se spusti tenzija između njih i Amerikanaca, inače Kisindžera ne bi primili na najvišem nivou. Ne pružaju oni time maslinovu grančicu Amerikancima, jer to i ne mogu da urade dok ne dobiju neke signale iz Amerike, koja ih i dalje provocira oko Tajvana. Signaliziraju, međutim, da su spremni da razgovaraju, iako ne znači da će nešto iz toga proisteći“, zaključuje Pavić.

„Golub pismonoša“ u privatnoj poseti?

Filipović, međutim, ne veruje da je Kisindžer došao u ime vlade SAD i susret mu više liči na privatnu posetu kakve su se i u prošlosti dešavale više puta. Priznaje, međutim, da postoji i druga opcija – da su obe strane zatražile da Kisindžer prenese neku konkretnu poruku.

„U ovoj fazi se jasno može osetiti da se vlada SAD na čelu sa demokratama nada da će olakšati odnose sa Kinom, ali nakon skoro pet godina histerične antikineske politike obe stranke u Sjedinjenim Državama, vlada SAD ne može da pronađe logičan iskorak za ublažavanje odnosa. U ovoj fazi, svaki američki zvaničnik iz obe stranke koji preuzme inicijativu da pokaže naklonost Pekingu može lako sa tim potezom uništiti svoju političku budućnost (pogotovu sada pred izbore). Stoga je savršen izbor za obe strane da preko starije generacije političara prenese stav da bar obe strane ne žele rat„, ukazuje Filipović.

On dodaje i da je Kisindžer je simbol pragmatičnih i racionalnih kinesko-američkih odnosa, i veruje da Kina ovakvim gostoprimstvom Kisindžeru želi da podseti SAD da joj u ovom trenutku nedostaju političari poput njega. Korkodelović primećuje da su trenutni odnosi između SAD i Kine dostigli najnižu tačku još od 1949. godine kada je Kina proglašena socijalističkom državom i kada su, kako kaže, „Amerikanci počeli da se pitaju – ko je izgubio Kinu“, budući da se razbila nada da će posle Drugog svetskog rata država potpasti pod uticaj Vašingtona.

Naš sagovornik, međutim, nije nešto naročito ubeđen da će Kisindžerova poseta moći da ublaži napetost između dve zemlje.

„Američki Kongres je protiv Kine, a i u administraciji SAD postoje ljudi poput savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, pomoćnice ministra spoljnih poslova Viktorije Nuland, i ljudi poput pomoćnika ministra odbrane Elija Ratnera koji su pravi jastrebovi prema Kini. Pitanje je da li administracijom upravlja ova jastrebovska trojka, ili Bajden“, ukazuje Korkodelović.

Na sve to, dodaje on, protiv Kine su i mediji, a sve to utiče da i sam američki narod na Peking gleda kao na glavnu opasnost „iako je Amerika, u svojevrsnom i direktnom ratu s Rusijom“.

Podseća da su Kisindžerovi domaćini istakli da insistiraju na tri principa u odnosima sa prekookeanskom zemljom – da postoji ravnopravnost u odnosima, mirna koegzistencija, i da saradnja bude na obostranu korist. Uveren je da je gost sa Sijem pričao i o eventualnom obnavljanju odnosa između dva ministarstva odbrane, budući da se sastao sa kineskim ministrom Li Šangfuom koji je pod američkim sankcijama. Amerikanci, naime, kako podseća Korkodelović, već godinu dana bezuspešno pokušavaju da organizuju susret Lija sa njihovim ministrom odbrane Lojdom Ostinom.

Korkodelović veruje i da je Kisindžer bio u misiji da sazna kakve su namere Kine po pitanju Tajvana, i dokle su Kinezi spremni da idu, ako Tajpej pređe „crvenu liniju“ što je proglašnje nezavisnosti.

Ne bi našeg sagovornika iznenadilo ni da se tokom Kisindžerove posete Pekingu pričalo o nekom budućem sastanku lidera dve zemlje. „Bajden i Si su prošle godine na Baliju imali troiposatni sastanak, a razgovori su delovali dosta optimistično dok nije sve palo u vodu jer Bajden nije mogao da ostvari ono što je dogovorio. Desio se zatim i ovaj drastičan sličaj kada je Si konačno pristao da primi Blinkena, da bi Bajden sutradan za kineskog predsednika rekao da je autokrata i bandit. Praktično je svo poverenje Kineza prema Amerikancima pretvoreno u prah. Teško će se iz tog praha nići neki feniks“, zaključuje Korkodelović.