KRIZA U TEKSASU: Republikanci blokirali bilo kakvu akciju u Senatu oko krize na granici, „Nećemo da potkopavamo Trampa i pomažemo Bajdenu“

Svako ko se pita zašto Kongres decenijama nije usvojio zakon o imigraciji treba samo da pogleda političke smicalice koje okružuju trenutni dvopartijski napor Senata da se nosi sa tim pitanjem.

ŠTA VAS BRIGA ŠTA MI RADIMO: Zaharova oštro odgovorila Zapadu na optužbe da Rusija sarađuje oko nauružanja sa Iranom i Severnom Korejom

Još jednom, prepreke su republikanci u Predstavničkom domu, koji ne veruju u koncept kompromisa, i Donald Tramp, koji više voli pitanje nego rešenje koje bi moglo politički da koristi predsedniku Džou Bajdenu – da ne spominjemo pomoć zemlji.

GOP u Predstavničkom domu, pod svojim novim predsednikom Trampista, Majkom Džonsonom, sve vreme je tvrdio da se neće zadovoljiti ništa manje od strože mere koju je doneo prošle godine, iako su je Bajden i Senat odbili. Nedavni komentar predstavnika iz Teksasa Troja Nelsa za CNN je tipičan za njegov način razmišljanja: „Nisam voljan da uradim sada prokleto mnogo da pomognem demokrati i da pomognem u rejtingu Džoa Bajdena.

pristup problemu imigracije je opoziv sekretara za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa zbog „nepristojnog ponašanja” jer nije zatvorio poroznu južnu granicu, iako su neki neutralni pravni stručnjaci rekli da to ne ispunjava ustavni standard „velikih zločina i prekršaja”. ”

U međuvremenu, Tramp, na ivici da izbori predsedničku nominaciju GOP-a, lobira kod republikanskih poslanika protiv kompromisa koji je iznela dvostranačka grupa senatora. Razlog: On želi da vodi kampanju protiv Bajdena po tom pitanju i da bude slobodan, ako bude izabran, da uspostavi svoj drakonski plan zatvaranja granice i deportovanja miliona imigranata koji su ovde ilegalno.

To je republikance dovelo „u nedoumicu“, rekao je prošle nedelje lider GOP-a u Senatu Mič Mekonel svojim kolegama, izjavivši da „ne želimo da uradimo ništa da potkopamo“ Trampa. Mekonel je nagovestio da bi mogao da preispita svoju prethodnu podršku korišćenju graničnog kompromisa kako bi pomogao u prenošenju pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu.

Kada su Mekonelovi komentari postali javni, republikanski senatori koji su radili više od mesec dana na izradi dvostranačkog kompromisa oštro su reagovali, a lider GOP-a je ponovio da i dalje podržava paketno rešenje.

„Nisam došao ovde da bih imao predsednika za šefa ili kandidata za šefa“, rekao je senator iz Severne Karoline Thom Tillis. „Došao sam ovde da donesem dobru, čvrstu politiku.“ On je nazvao „nemoralnim što mislim da ste pogledali na drugu stranu, jer mislite da je ovo oslonac za pobedu predsednika Trampa“.

enator iz Jute Mit Romni bio je još direktniji. „Činjenica da bi (Tramp) saopštio republikanskim senatorima i ljudima iz Kongresa da ne želi da rešimo problem granice – jer želi da okrivi Bajdena za to – je zaista užasna“, rekao je on novinarima.

Ipak, Republikanska partija Predstavničkog doma – koja se ponaša kao da je ogranak Trampove kampanje – ostaje glavna prepreka donošenju zakona ove godine, iako akcija Senata može zavisiti i od toga koliko je senatora GOP-a spremno da prkosi Trampu

„Zapamtite“, upozorio je senator iz Indijane Majk Braun, „da je to politička snaga sa kojom imamo posla“.

Ako ovo zvuči depresivno poznato, trebalo bi. Pre deceniju, 14 republikanskih senatora pridružilo se svim demokratama u glasanju 68-32 za dvopartijsku meru koja bi omogućila put do državljanstva za milione imigranata koji su ovde došli ilegalno i poboljšala bezbednost granica. To je rezultat višemesečnih pregovora takozvane „bande od osam“ senatora obe strane.

Iako su analitičari rekli da verovatno postoji slična dvostranačka većina u Predstavničkom domu, tada je predsednik GOP-a Džon Boner odbio da iznese nacrt zakona, jer mu je nedostajala većinska podrška republikanskih članova, i on je umro.

Tramp je 2019. ubio skromniji imigracioni kompromis, tokom jednomesečnog zatvaranja vlade izazvanog odbijanjem Kongresa da finansira zid na granici, što je bilo jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji 2016.

Na sastanku u Beloj kući sa senatorima obe strane, Tramp se složio sa planom obezbeđivanja sredstava za zid na granici u zamenu za legalizaciju stotina hiljada „Sanjara“ koji su ovde ilegalno dovedeni kao mala deca.

Ali nakon što se tvrdolinijaški savetnik Bele kuće Stiven Miler oglasio, Tramp se kasnije istog dana povukao i odbio dogovor.

U protekle tri godine, Bajden nije bio u mogućnosti da administrativnim merama zaustavi značajan porast ilegalnih ulazaka koji je delom rezultirao njegovom liberalizacijom graničnih procedura i očekivanjem tražilaca azila da će oni dobiti blaži tretman.

U skorije vreme, administracija se našla pod političkim pritiskom gradonačelnika i guvernera severnih demokrata koji pokušavaju da se izbore sa prilivom ilegalnih migranata koji su im poslali republikanski kritičari politike administracije, kao što su guverner Teksasa Greg Abot i guverner Floride Ron DeSantis.

Republikanci u Senatu odbili su da razmotre Bajdenov predlog o dodatnoj pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu od 106 milijardi dolara, osim ako ne budu propraćene merama za suočavanje sa graničnom krizom. Administracija se pridružila pregovorima i, prepoznajući političku moć ovog pitanja, Bajden je preokrenuo svoj stav i rekao da će sprovesti svaku meru koja bude usvojena, uključujući i onu kojom se ovlašćuje da zatvori granicu ako se ilegalni prelasci nastave.

Lider većine Čak Šumer nada se da će uskoro biti preduzete mere u vezi sa merom koju su izradili republikanac iz Oklahome Džejms Lengford, demokrata iz Konektikata Kris Marfi i nezavisni kandidat iz Arizone Kirsten Sinema. To bi značajno pooštrilo procedure za one koji traže azil i zvaničnike koji se bave njihovim slučajevima.

Ali nema garancije da će proći i Senat, a kamoli Dom. Ipak, republikanci u Senatu upozorili su da je, zbog podrške administracije, najbolja šansa u godinama da se usvoji zakon koji će se baviti problemom granice – ako im je to cilj.