MOSKVA U PREDNOSTI UKOLIKO DOĐE DO RATA: Zapad se bori da održi korak u Putinovoj trci u naoružanju

Rusija je ispred zapadnih zemalja po proizvodnji naoružanja, što izaziva zabrinutost ukrajinskih generala, a pokazatelji kolektivnog Zapada teško se mogu porediti sa uspesima ruskog vojno-industrijskog kompleksa. Stručnjaci za odbranu upozoravaju da bi to vremenom moglo dati Moskvi značajnu prednost da prevlada u Ukrajini, piše britanski Telegraf. Nekadašnji tržni centar Itlamas u Iževsku pretvoren je u Naučno-istraživački centar Italmas, koji proizvodi dronove Lancet i predstavlja samo jedan od gomile trgovačkih centara, pekara i druge civilne infrastrukture koja je pretvorena u fabrike oružja otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine.

LJUBINKA MILINČIĆ EKSKLUZIVNO ZA BSC HAPPY PORTAL OTKRIVA! Evo kako će izgledati podela UKRAJINE – Oko LAVOVA će deo dobiti… VIDEO

Rusima su takođe uvedene šestodnevne nedelje i volontiranje u fabrikama u sklopu pojačanih ratnih napora. Postoje čak i snimci ruske televizije na kojima se vidi kako ruska deca uče da sklapaju delove municije u radionicama. Da bi se istakla ta ratoborna nova realnost, Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik, snimljen je kako korača u crnom mantilu u stilu Bondovog negativca tokom nedavne posete fabrici tenkova Uralvagonzavod.

„Sve su ovo samo najvidljiviji delovi ekonomske mobilizacije vojne industrije za koju se Vladimir Putin nada, a zapadni i ukrajinski generali strahuju, da će odlučno preokrenuti tok rata u Ukrajini“, navodi britanski list. Zvanično, Rusija je povećala vojnu potrošnju sa 2,7 odsto BDP-a 2022. na 3,9 odsto u 2023. i na 6 odsto – ili oko trećine ukupne državne potrošnje u 2024. godini. „Trenutno se nalazimo u scenariju gde Rusija troši 40 odsto BDP-a na ovaj rat, što je više od zdravstva i obrazovanja“, rekao je zapadni zvaničnik za Telegraf.

To je statistika kojoj kolektivni Zapad pokušava da parira. Tokom vremena, upozoravaju stručnjaci za odbranu, to bi Rusiji moglo dati ogromnu materijalnu superiornost da dobije rat u Ukrajini. Rusija je 2023. proizvela 1.530 tenkova i 2.518 oklopnih borbenih vozila, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u izveštaju parlamentu u decembru. On je rekao da to predstavlja povećanje proizvodnje tenkova za 560 odsto od februara 2022. godine.

Proizvodnja borbenih vozila pešadije porasla je za 360 odsto, a oklopnih transportera za 350 odsto, podseća britanski list. Zapadni zvaničnici su ovog meseca rekli Njujork tajmsu da je Rusija na putu da proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje, duplo više od količine koju su zapadne obaveštajne službe prvobitno procenile da bi Rusija mogla da proizvede pre rata. Kada se tome dodaju isporuke granata, projektila i dronova iz Irana i Severne Koreje, i Rusija ponovo potvrđuje vatrenu nadmoć koju je imala na početku rata. U novembru je Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, priznao da obećanje EU da će Ukrajini dostaviti milion granata do marta ove godine neće biti ispunjeno.

On je upozorio da bi rat NATO-a i Rusije potencijalno mogao da izbije u narednih pet do osam godina. Nemački tabloid Bild je nedavno otkrio da je jedan scenario koji razmatraju nemački vojni šefovi potencijalni ruski napad na Suvalki jaz, strateški osetljiv kopneni koridor na granici Poljske i Litvanije. Te dve zemlje se spremaju da na proleće održe zajedničke vežbe u toj oblasti. Bivši predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Rotgen ukazao je na činjenicu da je Rusija uspela da podigne svoj vojno-industrijski kompleks i da se prilagodi ratnoj ekonomiji. „Sa Severnom Korejom i Iranom, Putin ima pouzdane dobavljače vojne opreme koji ne mare ni najmanje za potrebe sopstvenog naroda. Ako ne uspemo da odlučno povećamo našu podršku Ukrajini kako bi ona mogla vojno da pobedi Rusiju, nema garancije da se ruska agresija neće proširiti na druge evropske države. Podrška Ukrajini sada je naša najbolja odbrana od Rusije“, upozorio je on.

Deo razloga za spor odgovor Zapada je politički i kulturološki, ističe Sabina Fišer, viši spoljnopolitički analitičar u nemačkom istraživačkom centru SVP. „Iako će ratna ekonomija imati strašne dugoročne uticaje na kvalitet života, ona takođe generiše beneficije za delove elite, a takođe i za stanovništvo.

Sa de fakto diktaturom, preostalo nezadovoljstvo se lako može potisnuti“, rekla je ona, napominjući da je to drugačije u zemljama „sa bučnom slobodnom štampom, kredibilnom političkom opozicijom i krizom troškova života“.

Dauning strit je ove nedelje javno odbio javni poziv generala ser Patrika Sandersa za proširenje vojske. Laburisti su takođe obećali da će poštovati pravila o pažljivoj potrošnji ako pobede na sledećim opštim izborima, a to je politika koja bi verovatno sprečila ogromna kapitalna ulaganja potrebna za izgradnju novih linija za proizvodnju oružja. Takođe, dok Rusija zadržava industriju oružja koju uglavnom kontroliše država, Britanija i većina drugih zapadnih zemalja oslanjaju se na ugovore sa odbrambenim firmama iz privatnog sektora. Međutim, ocenjuje Telegraf, rusku ratnu mašinu muči nedostatak kvalifikovane radne snage, nekvalitetni delovi i razmere ratovanja koje čak ni vojno-industrijski kompleks sovjetskog nasleđa ne može da prati. Mnoge proizvedene rakete su ispod standarda zbog nedostatka veštih inženjera, što rezultira velikom stopom neuspeha. I uprkos povećanju proizvodnje (neki izvori kažu da je Rusija do prošlog leta prešla sa 40 na 100 projektila mesečno), fabrike jedva drže korak sa potražnjom, navodi Telegraf.