SAKRIVAJU DOKAZ O SRPSKIM ŽRTVAMA: Hrvatska prikriva zločine NDH, potapaju jame kod GORNJEG KOSINJA

Prvo masovno stradanje u Kosinju dogodilo se 6. avgusta 1941. godine, kada su ustaše banule i povele deo stanovnika, pod lažnim izgovorom da sa meštanima Pazarišta, Krša, Sušnja i Mlakve, moraju da prisustvuju govoru ministra Mile Budaka. Tada je, prema podacima do kojih je došao istoričar Đuro Zatezalo, ubijeno 347 Srba iz Donjeg i Gornjeg Kosinja. Na popisima stanovnika posle Drugog svetskog rata, u Gornjem Kosinju nije zabeležen nijedan Srbin.

Mlakva je i danas srpsko selo, ali slabo naseljeno. U njemu se, prema rečima Đorđa Pražića iz Udruženja Gospićana „Nikola Tesla“, nalazi pravoslavna crkva Presvete Bogorodice, u narodu poznata kao Mlada neđelja, zatim spomen-kosturnica sa 329 posmrtnih ostataka srpskih civila i dva američka pilota, kao i spomenik partizanskom odredu „Matija Gubec“. Pražić dodaje i da su ovde, uključujući kraške jame, ukupno registrovane 554 srpske civilne žrtve iz Drugog svetskog rata.

Ova tri sela godinama su planirana za potapanje zbog izgradnje hidroelektrane, čime će, kako kažu u Dokumentaciono-informacionom centru „Veritas“, biti uništeni poslednji tragovi milenijumskog postojanja Srba na tom prostoru.

Zbog hidrocentrale u Kosinju biće poplavljene kuće i groblja, ljudi će biti proterani sa ognjišta – jednako Srbi i Hrvati. Sam projekt planiran je još osamdesetih godina prošlog veka, ali je zaustavljen zbog ratnih sukoba devedesetih, da bi bio nastavljen pre desetak godina. HEP je u međuvremenu nabavio lokacijsku i tri građevinske dozvole, po kojima je izgradnja već započela, a očekuje se da će sledeće godine početi i potapanje.

Vrednost investicije, a tu je uključena i hidroelektrana Senj, jeste 500 miliona evra, a biće potopljena površina od 1.100 hektara, 17 arheoloških lokaliteta, tri crkve, kao i brojni spomenici. Potapanju se protive i pravoslavni i katolički sveštenici, koji tvrde da u kraju ima 66 spomenika kulture koji će se naći pod vodom. Čak su i stručnjaci skeptični, pa dr Robert Pašičko sa Geotehničkog instituta u Zagrebu tvrdi da je nezamislivo u Evropi doći i potopiti sela, kuće i crkve.

Na terenu je trenutno u toku isplaćivanje stanovništva, ali su, prema rečima Pražića, ljudi zbunjeni, dezinformisani i ne znaju šta će dalje biti sa njima. Za kvadratni metar kuće i gazdinstva dobijaju, kaže, oko 300 evra, a za zemlju još i manje.

Ova tri sela godinama su planirana za potapanje zbog izgradnje hidroelektrane, čime će, kako kažu u Dokumentaciono-informacionom centru „Veritas“, biti uništeni poslednji tragovi milenijumskog postojanja Srba na tom prostoru.

Zbog hidrocentrale u Kosinju biće poplavljene kuće i groblja, ljudi će biti proterani sa ognjišta – jednako Srbi i Hrvati. Sam projekt planiran je još osamdesetih godina prošlog veka, ali je zaustavljen zbog ratnih sukoba devedesetih, da bi bio nastavljen pre desetak godina. HEP je u međuvremenu nabavio lokacijsku i tri građevinske dozvole, po kojima je izgradnja već započela, a očekuje se da će sledeće godine početi i potapanje.

Vrednost investicije, a tu je uključena i hidroelektrana Senj, jeste 500 miliona evra, a biće potopljena površina od 1.100 hektara, 17 arheoloških lokaliteta, tri crkve, kao i brojni spomenici. Potapanju se protive i pravoslavni i katolički sveštenici, koji tvrde da u kraju ima 66 spomenika kulture koji će se naći pod vodom. Čak su i stručnjaci skeptični, pa dr Robert Pašičko sa Geotehničkog instituta u Zagrebu tvrdi da je nezamislivo u Evropi doći i potopiti sela, kuće i crkve.

Na terenu je trenutno u toku isplaćivanje stanovništva, ali su, prema rečima Pražića, ljudi zbunjeni, dezinformisani i ne znaju šta će dalje biti sa njima. Za kvadratni metar kuće i gazdinstva dobijaju, kaže, oko 300 evra, a za zemlju još i manje.

U pokrenutoj „Inicijativi za Kosinj“, grupa naučnika sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu napisala je da bi „osim kulturne baštine, projektom hidorelektrane došlo do potapanja naselja i prisilnog iseljevanja lokalnog stanovništva, a ugrozila bi se i delom uništila i iznimna prirodna baština i bioraznolikost toga kraja“.

Iz HEP kažu da je reč o strateškom projektu:

– To je najveći hidroenergetski projekat koji se gradi u Hrvatskoj. On će omogućiti energiju sa Senjom 2 u iznosu od 340-350 gigavat-sati godišnje, što odgovara snabdevanju više od 70.000 domaćinstava, dok Ličko-senjska županija broji oko 50.000 stanovnika.