SVET NA IVICI ŽILETA, VRLO NEZGODNA SITUACIJA: Rastu strahovi šta će Amerika izazvati najnovijim napadom, EVO ZAŠTO MOŽDA izbegnemo globalni rat

Trebalo je da zvuči razorno, i verovatno se tako osećalo i proiranskim milicijama koje su primile. Ali vazdušni napadi u petak uveče na preko 80 ciljeva unutar Iraka i Sirije bili su – do sada – relativno ograničen odgovor na najgori gubitak američkog vojnog života u regionu u skoro tri godine.

Petak uveče je pokušao da zvuči glasno, ali verovatno neće dugo odjekivati. Centralna komanda SAD saopštila je da su SAD rasporedile teške bombardere – B-1B Lancer – da pogode 85 ciljeva na sedam lokacija. Može se utvrditi da su udari izazvali više štete kada sunce izađe. Ali to je bio daleko od najvećeg bola koji je Pentagon mogao da isporuči.

Možda ih ima više; Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin je sugerisao da je ovo početak. Ali u petak je odgovor SAD trajao samo 30 minuta, saopštila je Bela kuća. Bilo je kratko, možda oštro, ali ne i šok.

To je bio jasan i proračunat izbor. Bajdenova administracija se suočila sa skoro nemogućim zadatkom: udari dovoljno snažno da pokaže da to misliš, ali i da obezbedi da tvoj protivnik može da apsorbuje udarac, a da ne uzvrati udarac. SAD su telegrafisale svoj odgovor više od pet dana, a visoki američki zvaničnici su informisali o njegovoj prirodi, ozbiljnosti, pa čak i nagovestili svoje mete.

Ovo upozorenje je verovatno osmišljeno da smanji rizik od nesporazuma i možda omogući milicijama koje su na meti da promene lokacije i smanje gubitak života. Možda je takođe trebalo da se osigura da se američki udari ne pomešaju sa radom Izraela, što je moglo da izazove odmazdu protiv Izraelaca i rizikuje još jedan ciklus eskalacije.

SAD izvode uzvratne udare na ciljeve milicije povezane sa Iranom u Iraku i Siriji
Ova nestabilnost smanjila je Bajdenove opcije na komadić američkih mogućnosti. Kada je njegov prethodnik Donald Tramp ubio najvišu iransku vojnu ličnost, komandanta snaga Kuds Kasema Sulejmanija, 2020. godine, region je bio daleko od ruba. Ali rizik od požara 2024. je najveći u poslednjih nekoliko decenija. Greške, ili neočekivani uspesi, mogu dovesti do spirala, a to može dovesti do neizbežnog, šireg sukoba.

Gotovo je čudesno da širi sukob već nije izbio na Bliskom istoku četiri meseca nakon napada palestinske militantne grupe Hamas na Izrael i tekućeg napada na Gazu koji je izazvao. (Zaista, možda ćete se zapitati, šta bi bilo, ako poslednjih meseci nisu bili dovoljni prima facie saveznici Palestinaca da intervenišu?) Ipak, od petka, uprkos kontinuiranom sporom ključanju tenzija između SAD, njenih saveznika, i mnogi zastupnici Irana, širi rat i dalje ostaje malo verovatan.

RUSIJA IMA BOLJE NAORUŽANJE: Putin zadovoljan pohvalio rusku vojnu industriju pa zaključio budućnost je u dronovima

Ratovi se obično dešavaju u retkim slučajevima kada ih obe strane žele, ili u češćim prilikama kada strane utvrde da je otvoreni sukob neizbežan, ili ponekad kada im ponestane diplomatskog prostora. Ili nalete na njih kroz divlju spiralu eskalacije.

Ni Iran ni Sjedinjene Države ne žele rat. Bajdenova administracija čeka izbore na kojima joj ne trebaju još jedna skupa strana avantura, problemi oko izraelske politike ili rastuće cene nafte. Iranska ekonomija je i dalje klimava, unutrašnji nemiri su još ne daleka uspomena, a on ima šire ciljeve velikog regionalnog uticaja, muzeći svoj tehnički odnos sa Moskvom i očigledno brzu potragu za nuklearnim oružjem

Upravo zbog ove krize – o kojoj se retko govori, ali je glasna u pozadini – Teheran i Vašington su možda srećni da spasu svoju direktnu konfrontaciju. Iran je od 7. oktobra povećao svoje obogaćivanje uranijuma na preko 83%, pojačavajući strahove da se približava kapacitetima nuklearne bombe za koje insistira da ne želi.

Međunarodna agencija za atomsku energiju UN-a sugeriše da je iransko obogaćivanje uranijuma možda usporilo poslednjih nedelja, ali su izgledi za širenje nuklearnog oružja ponovo bliži. U međuvremenu, Vašington je srećan što ovu nadolazeću krizu izostavlja sa svojih tema. A Teheran je zadovoljan iglamanjem svojih glavnih protivnika, rešavanjem unutrašnjih problema i izbegavanjem širih sukoba.

Verovatno će uslediti kritike na račun Bajdenove administracije da ne koristi isti grub i snažan pristup Trampa 2020. Ipak, percepcija da je moć jedino sredstvo za projektovanje snage je opasna. SAD mogu da nanesu mnogo štete, gde god žele, u bilo koje vreme. Dosadašnja Bajdenova odluka da ne šalje mnoge druge Amerikance da ginu u širem sukobu, u ime osvete za smrt trojice njihovih drugova, nije slabost, već priznanje da je moć definisana njenom odmerenom upotrebom. Njegovi kritičari bi dobro zapamtili da nas Trampovo hrabro ubistvo Sulejmanija nije sprečilo da dođemo do ove tačke