VELIČANSTVENI TRIJUMF NAD FAŠIZMOM: Danas se slavi Dan pobede, centralna proslava u Moskvi (FOTO)

Veliki otadžbinski rat je sastavni deo Drugog svetskog rata koji je trajao od 1939-1945. godine, a koji je počeo u zoru 22. juna 1941. godine kada je nacistička Nemačka, prekršivši sovjetsko-nemačke sporazume iz 1939. godine, napala Sovjetski Savez.

Na strani Berlina borile su se Italija, Rumunija, zatim su im se pridružile Slovačka, Mađarska i Norveška.

Rat je u Rusiji potrajao gotovo četiri godine i postao je najveći i najkrvaviji oružani sukob u istoriji čovečanstva.

Na frontu koji se prostirao od Barencovog do Crnog mora, sa obe strane u različitim periodima rata, istovremeno se borilo od osam do 13 miliona ljudi, upotrebljeno je od šest do 20 hiljada jedinica oklopne tehnike, od 85 do 165 hiljada oruđa i minobacača, od sedam do 19 hiljada aviona.

Agresivni hitlerovski planovi podrazumevali su „munjevit rat“: za dva i po meseca uništiti Crvenu armiju, zauzeti Moskvu i Lenjingrad (sada Sankt Peterburg), industrijske regione evropskog dela SSSR, izaći na liniju Arhangelsk-Volga i moćnim napadima avijacije na industrijske regione Urala pobedonosno okončati rat sa Sovjetskim Savezom.

Njihovi planovi uključivali su rasparčavanje SSSR, otcepljivanje Ukrajine, Belorusije, baltičkih zemalja, Krima, Moldavije i Kavkaza.

Međutim, uzdanje okupatora u brzu pobedu nad sovjetskim narodom u jednom kratkotrajnom pohodu pretrpelo je neuspeh. Sovjetske snage su u krvavim okršajima iscrpele neprijatelja, prinudivši ga da pređe na odbranu na celom nemačko-sovjetskom frontu, a zatim su nanele neprijatelju niz velikih poraza.

Fašistička vojska je poražena u velikim bitkama kod Moskve, Stanjingrada (sada Volgograd), Lenjingrada, na Kurskoj dugi, na Dnjepru, u Belorusiji i baltičkim državama.

GENERAL SE POJAVIO: Internet se usijao od snimka u kome se Surovikin navodno vraća u Moskvu

Očistivši teritoriju SSSR od neprijatelja, sovjetske snage su, u saradnji sa savezničkim vojskama u antihitlerovskoj koaliciji, 1945. godine okončale pohod fašističke Nemačke i oslobodile Evropu od okupatora.

Sovjetska vojska je zarobila i porazila 607 protivničkih divizija. Nepovratni gubici Nemačke i njenih saveznika na sovjetsko-nemačkom frontu dostigli su 8,5 miliona ljudi. Bilo je zaplenjeno i uništeno više od 75 odsto celokupnog oružja i neprijateljske vojne tehnike.

Sovjetski Savez je skupo koštala pobeda. Ukupni ljudski gubici (direktno tokom celog rata) sovjetskog naroda dostigli su oko 27 miliona ljudi. Okupatori su potpuno ili delimično uništili 1.710 gradova i naselja, više od 70 hiljada sela i zaseoka.

Rat je završen pobedom SSSR. Akt o bespogovornoj kapitulaciji Nemačke potpisan je u predgrađu Berlina 8. maja 1945. godine u 22.43 časova po centralno-evropskom vremenu (po moskovskom vremenu 9. maja u 00.43č).

Datum zvaničnog objavljivanja o potpisivanju kapitulacije (8. maj u Zapadnoj Evropi i SAD i 9. maj u SSSR) počeo je da se slavi kao Dan pobede.

U skladu sa Federalnim zakonom od 19. maja 1995. godine „O ovekovečavanju pobede sovjetskog naroda u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945“, 9. maj je proglašen državnim praznikom – Danom pobede. Neradan je dan i obeležava se svake godine vojnom paradom i artiljerijskom salvom.

Od tada se parade na Crvenom trgu održavaju svake godine, ali bez borbene tehnike. Učešće vojne tehnike na paradama obnovljeno je 2008. godine.

Od te godine, utvrdila se tradicija da se 9. maja održavaju kompletne vazdušne parade, uz demonstraciju cele linije borbenih i najznačajnijih pomoćnih aviona ruskog ratnog vazduhoplovstva.

U skladu sa ukazom predsednika Rusije od 15. aprila 1996. godine, na Dan pobede se prilikom polaganja venaca na grob Neznanog junaka od strane federalnih organa državne vlasti, održavanja svečanih sednica, vojnih parada i povorke veterana Velikog otadžbinskog rata na Crvenom trgu u Moskvi, uporedo sa državnom zastavom Rusije ističe i „Zastava pobede“, koja je podignuta iznad Rajhstaga u maju 1945. godine.

Od 2005. godine nekoliko dana pre Dana pobede počinje patriotska akcija „Georgijevska lenta“. Za milione ljudi ne samo u Rusiji, nego i u inostranstvu, Georgijevska lenta je simbol sećanja, povezanosti generacija i vojne slave.

U okviru obeležavanja Dana pobede, održava se i javna manifestacija u znak sećanja – „Besmrtni puk“, a tokom povorke ljudi nose fotografije svojih rođaka, koji su učestvovali u Velikom otadžbinskom ratu.

Devetog maja 2024. godine na Crvenom trgu u Moskvi održava se Parada pobede. Na njoj će učestvovati više od devet hiljada ljudi, kao i 75 jedinica vojne tehnike i avijacije.

Akcije „Besmrtni puk“ neće biti ove godine, već će od 1. do 12. maja biti održana u različitim formatima.