VISOKE KAMATE VUKU EVROPSKU PRIVREDU U RECESIJU: Rekordno nizak nivo zaduživanja sluti novu krizu

Banke evrozone zabeležile su rekordno nisku potražnju za poslovnim kreditima u drugom kvartalu. Privrednici u Evropskoj uniji se sve manje zadužuju, a stručnjaci ukazuju da bi to što ne uzimaju pozajmice za investicije i razvoj moglo biti pogubno za ekonomiju Evrope u narednom periodu. Evrozona je u prvom kvartalu ušla u recesiju, a kreatori monetarne politike pokušavaju da privredu podignu na noge, kako bi kraj godine dočekala u plusu.

Centralne banke su prijavile oštriji pad potražnje za kreditima od strane preduzeća nego što se očekivalo, na najniži nivo u poslednjih 20 godina, pokazalo je kvartalno istraživanje Evropske centralne banke (ECB). Banke su, takođe, pooštrile kriterijume, obazrivije su i klijente provlače kroz „sitno sito“ pre nego što im odobre pozajmice. Za pad tražnje za kreditima, za koji se očekuje da će se nastaviti i u trećem kvartalu, iako sporijim tempom, zaslužni su rast kamatnih stopa i smanjena potreba privrede za finansiranjem investicija. I građani posustaju pod teretom krize, pa je zabeležen pad potražnje stanovništva za hipotekama i drugim kreditima. Ovo je direktna posledica rasta troškova zaduživanja zbog povećanja kamatnih stopa centralnih banaka, koje tako obuzdavaju inflaciju. Očekuje se da će ECB danas povećati referentne kamate za još 25 baznih poena (0,25 odsto) na 3,75 odsto.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić, smatra da će Evropa na kraju ove godine verovatno uspeti da izbegne recesiju na nivou EU, ali napominje da će porast kamatnih stopa, po proceni većine analitičara, imati najjači efekat tek u narednoj godini. „Usporavanje privrede će se nastaviti ili će jednostavno doći do jedne stagnacije i anemičnog rasta i u narednoj godini, koji jednostavno neće omogućavati da se evropska privreda dalje razvija. Stope rasta između nula i jedan odsto na godišnjem nivou rasta su zaista minimalne i one će dalje produbljivati krizu u Evropi, koja nije samo ekonomska, već i socijalna“, kaže Bojan Stanić.

ECB je prošle godine počela da povećava kamatne stope koje su bili nulte, da bi sprečila dalji rast cena. To joj je i uspelo, jer je inflacija u evrozoni opala sa maksimalnih 10,6 u oktobru na 5,5 odsto u junu, ali sada se postavlja pitanje da li je cena previsoka, ako rast kamata i pad potrošnje gurnu privredu u dublju recesiju. Inače, nagli pad inflacije u evrozoni uglavnom je rezultat pada cena energenata, koje su „posustale“ zbog punih evropskih skladišta i smanjene potrošnje gasa po okončanju zimske sezone.

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže da je u trenutnim okolnostima, sa visokim cenama novca i skupim zaduživanjem, očekivana posledica da kreditna aktivnost pada. On ukazuje da je sada glavni izazov pred Evropskom centralnom bankom da izvaga koliko da dozvoli pad privredne kreditne aktivnosti, a da ne gurne privredu u dublju recesiju. „Kreditna aktivnost podstiče potrošnju, a potrošnja je glavni element u stvaranju bruto društvenog proizvoda razvijenih zemalja. Već imamo recesione podatke u Nemačkoj, kao najjačoj ekonomiji, a videćemo da li će se to desiti i u drugim evropskim zemljama. Posledica pooštravanja i restriktivne monetarne politike jeste smanjenje kreditne aktivnosti kako bi se uticalo dezinflatorno. To je lek koji sada trenutno daje rezultate, jer vidimo da su stope inflacije u EU značajno pale, ali je pitanje da li je to kraj. Videćemo ove nedelje da li će doći do još jednog povećanja, najverovatnije od 0,25 odsto“, napominje Stakić.

On smatra da je mnogo bitnije da se prati makroekonomska situacija i da se vidi koliko će biti dug vremenski period visokih kamata u Evropi pre nego što dođe do monetarnog popuštanja.

RAT SVE VEĆI, RUSKA EKONOMIJA SVE VEĆA: U 2023. RAST DVA POSTO, direktor Sberbanke saopštio

„Ovako visoke kamatne stope nije moguće održati dugo, ali će verovatno biti na tom nivou narednih šest do 12 meseci. Ukoliko taj period bude duži, sve posle toga će se direktno odraziti na privrednu aktivnost, a ona će povući sa sobom druge makroekonomske probleme, možda i povećanu nezaposlenost, manji raspoloživi dohodak, manju potrošnju. Lančano će se privrede naći u jednoj nezavidnoj situaciji. Ne može to ostati godinama, pitanje je vremena, uz pretpostavku da u međuvremenu ne dođe do još nekih makroekonomskih šokova ili dalje eskalacije geopolitičkih sukoba“, objašnjava Nikola Stakić.

Izveštaj ECB u skladu je sa IFO indeksom poslovne klime, koji je objavljen u utorak. Ovaj podatak pokazuje da je poslovno raspoloženje u Nemačkoj opalo na 87,3 poena u julu, u odnosu na 88,6 poena mesec dana ranije. Institut IFO navodi da se osećanje među nemačkim kompanijama dodatno pogoršalo i da situaciju u najvećoj evropskoj ekonomiji postaje sve mračnija.

Danas je objavljen i IFO indeks poslovnog raspoloženja izvoznika, koji takođe daje loš signal. On je sa junskih minus 5,6 poena na julskih minus 6,0 poena. Da situacija postaje dramatična za nemačku privredu sluti i podatak da je u maju ovaj indeks bio na niovu 1,0 poena.

„Potražnja iz inostranstva je prilično slaba“, prokomentarisao je šef istraživanja, Klaus Volrabe.

On smatra da je je loše raspoloženje nemačkih izvoznika rezultat restriktivne monetarne politike u SAD i Evropi, čiji se efekti sve više osećaju. Kao i prethodnog meseca, samo proizvođači odeće i industrija pića očekuju primetan rast međunarodnog poslovanja. Proizvođači mašina i opreme, kao i proizvođači u industriji elektronike su veći pesimisti nego ranije, a optimizam ne vlada ni u auto-industriji. U tekstilnoj industriji i među proizvođačima kožne galanterije vlada najveći pesimizam – oni očekuju značajan pad izvoza u naredna tri meseca.

„U ovom trenutku nema signala da će se situacija promeniti u kratkom vremenskom roku“, rekao je Volrabe. On je dodao da se produžava slaba faza nemačke privrede i dodao da se očekuje da će i bruto domaći proizvod pasti u tekućem trećem kvartalu nakon što je u proleće stagnirao.

Ko je otporniji: Privreda ili građani?

Kada je u pitanju Srbija, Bojan Stanić smatra da privreda ima prostora da može da izdrži pritisak visokih kamata, ali da je glavno pitanje šta će biti sa građanima, jer oni praktično doprinose sa više od 60 odsto BDP-a, koliki je udeo potrošnje domaćinstava.

„Potrošači su, pre svega, pogođeni rastom cena hrane, koji je kontinuiran poslednjih godinu i po dana, a sada imate i rast kamatnih stopa, što se preliva na rast stope za otplatu stambenih i potrošačkih kredita. Onda ljudi da ne bi došli u problem sa plaćanjem stanova, oni će to staviti kao prioritet, a samim tim će im ostati manje za potrošnju. Time će se smanjiti unutrašnja tražnja, a većina naših kompanija orijentisana je pre svega na domaće tržište“, objašnjava Bojan Stanić.

On ukazuje da bi pad tražnje za proizvodima mogao dalje da utiče na likvidnost preduzeća.

„Što se tiče same privrede, kako bude problema sa prodajom njihovih proizvoda i usluga onda ni kompanije neće moći da izvršavaju svoje obaveze i povećava se rizik likvidnosti. Taj scenario zavisi samo od vremena trajanja krize, da li će se završiti tokom 2024. godine, da li će inflacija biti stavljena pod kontrolu, a samim tim i da li će doći do smanjenja kamatnih stopa“, kaže sagovornik.

Stanić napominje da su iz ECB, čije postupke prate i naša centralna banka i privreda, rekli da neće zaustaviti restriktivnu monetarnu politiku, odnosno rast kamatnih stopa, dok inflacija ne padne na dva procenta, a da, s obzirom da je trenutno iznad pet odsto, ima još prostora za povećanje kamatnih stopa i povećanje opterećenja dužnika.