O BOMBARDOVANJU U BEOGRADU! BEZ CENZURE: „Narednih 78 dana i noći sam bio u funkciji tačnog izveštavanja građana!“ (VIDEO)

Na dan 24. mart 1999. godine desilo se bombardovanje, NATO agresija od koje i dan danas oserćamo posledice a od koje je prošlo već dvadeset godina.

Stoga, tema naše emisije "Dobro jutro Srbijo" je bilo upravo obeležavanje dvadesetogodišnjice od operacije "Milosrdni anđeo".

Gosti našeg domaćina Ivana Ivanova bili su Vojislav Mihailović, gradonačelnik Beograda u ratno doba, Zoran Baki Anđelković, predsednik Izvršnog veća i poslednji Srbin predsednik Vlade Kosova i Mladen Mijatović, novinar koji je sva dešavanja pratio sa terena.

– Dvadeset i četvrtog marta je pre podne bila Skupština Srbije sa načelnicima okruga, imali smo jednu proširenu sednicu Izvršnog veća. Kada su me ovde pitali šta očekujem, ja sam rekao da smo mi uradili sve što možemo a da je sada na njima da li će da nas bombraduju ili ne. Zato sam zakazao sednicu uveče oko šest, sedam sati. Razgovarali smo o snabdevanju i tome kako da se pripremimo za rat u ovom civilnom sektoru. Ono što sam ja učio, najvažnije je bilo da u takvim uslovima obezbediš neki normalan život. Tako da me je u sali za sastnake sačekala prva bomba, mi smo sedeli na sednici kada je udarila prva bomba u Prištini. To je bio onako osećaj, da smo svi zajedno bili na istom mestu, znači ceo jedan sastav političkog aktiva, ako mogu tako da ga nazovem, Kosova i Metohije. – rekao je gospodin Anđelković.

– Ja sam bio pre podne na sednici Parlamenta. Tada sam bio predsednik grada, nije se to zvalon gradonačelnik jer je bila objedinjena funkcija Skupštine i Predsednika Grada, ali jeste bilo čelno lice Beograda.– objasnio je Mihailović i dodao:

– Kod Slavije me je zatekla prva i vest i vidim da se narod uspaničio i tada sam ja čuo da je prva bomba pala. I tad je bilo zaista 19:30, kao danas se sećam. I to je bio šok za mnoge od nas. Međutim, ja sam 24. januara postao predsednik grada. To je bio izazov i ja sam ponosan kako je taj grad kako je vođen i kako je funkcionisao.– rekao je gospodin Mihailović i objasnio jednu čudu stvar koja se kod nas, Srba često pokazuje istinitom

– Nisam doživeo da su svi građani bili tako solidarni, da su se družili pismeni i nepisemnni, bogati i siromašni, ispomagali se. Izgleda da se Srbi slože kada smo ugroženi a mislim da bi nam to bilo delotvorno i kad smo u miru.

Novinar, međutim, uvek ima drugačiji uvid jer on je taj koji uzima mikrofon i kameru i ide tamo odakle svi beže.

– Dvadeset i četvrtog marta '99. godine bio sam na radnom mestu, u redakciji. U redakciji je atmosfera bila puna iščekivanja. Svi smo bili puni adrenalina, nismo mogli da verujemo da će se neko usuditi, da će doneti ili sprovesti odluku da napadne ili bombarduje državu koja se nalazi u Evropi na kraju dvadesetog veka. Pratili smo naravno i kolege u stranim redakcijama koje su izveštavali o pripremama za napad i za bombardovanje. Tada se pojavila i prva vest da su iz Nemačke i Italije, iz NATO baza krenuli avioni i uzleteli avioni ka tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tada je bilo apsolutno jasno da nam se ne sprema ništa dobro. I 19: 30 kada je pala prva bomba na teritoriju Beograda, ja sam izašao na ulicu sa ekipom i narednih 78 dana i noći bio u funkciji pravovremenog i tačnog izveštavanja građana.– rekao je Mijatović koji je bez cenzure iznosio ono što se dešavalo u tom trenutku.

Video:

Happytv.rs
Foto: Arhiva