ŠARČEVIĆ ZA „DOBRO JUTRO SRBIJO“: „Za obavezno srednjoškolsko obrazovanje potrebno da se naprave mreže učeničkih domova, da se organizuje prevoz i iskoriste zakoni koji su već doneti, to se ne radi preko noći…“! (VIDEO)

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarcević izjavio je specijalno u emisiji "Dobro jutro Srbijo" danas da se radi i ide u pravcu uvođenja obavezne srednje škole i naglasio da je za to potrebna i promena Ustava.

– Prema Ustavu Srbije, osnovna škola je besplatna i obavezna, a srednja je besplatna – podsetio je Šarčević.

On je pojasnio da je za obavezno srednjoškolsko obrazovanje potrebno da se naprave mreže učeničkih domova, da se organizuje prevoz i iskoriste zakoni koji su već doneti i dodao da se to ne radi preko noći ali da se već radi na tome na osnovu strategije do 2030. godine.

Šarčević je istakao da će biti uveden sistem napredovanja nastavnika, a koji će se meriti uspehom đaka.

Prema njegovim rečima, država treba da radi ozbiljne preseke u nekoj fazi školovanja, a u Srbiji je prvi presek tek na kraju osnovnog školovanja.

– Želimo da ustanovimo standard da se presek radi na dve godine, do tada proizvoljno ocenjivanje nastavnika, negde su kriterijumi blaži ili stroži, nema prave slike – naveo je Šarčević.

Govoreći o pilot projektu uvođenja jednosmenskog rada škola, kojima je obuhvaćeno 248 škola od 1. septembra, Šarčević kaže da će u Beogradu biti ne manje od 30 škola.

On je istakao da polaganje maturskog ispita treba da se uozbilji.

– Ranijih godina se prepisivalo, testovi su se prodavali na ulici, dok u drugim državama to je na državnom nivou, sve je digitalizovano, svet to ozbiljno posmatra. Šta je sa onom decom koja su dobro učili? Potrebno je sprovesti pravilne pedagoške mere – zaključio je Šarčević.

Model dualnog obrazovanja u Srbiji uspešno funkcioniše već tri godine, a plan je da sledeće godine u njega bude uključeno skoro duplo više učenika, poručio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

– Već tri godine imamo veoma vidljiv model dualnog obrazovanja. Ove godine imaćemo 4.500 učenika u tom modelu, a sledeće blizu 7000. Obrazovanje uz rad smo vratili na potpuno novi način. Ima zadatak da se brže prilagođava procesima rada – kazao je ministar.

On je naglasio da će model dualnog obrazovanja biti uređen zakonom, čime će đaci, njihovi roditelji i nastavnici biti zaštićeni.

– Izgradićemo veoma fleksibilan model i u okviru srednjeg obrazovanja uveli smo velike promene. Taj zakon je prilično aktivan i podrazumeva dobru saradnju sa kompanijama, kao i statističke podatke o potrebama na tržištu rada – dodaje ministar.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je još krajem marta Pravilnik o organizaciji, sprovođenju i izdavanju sertifikata za kratke programe studija, ali on je stupio na snagu tek sada. Na osnovu ovog Pravilnika visokoškolske ustanove moći će da pripreme kratke programe i dostave ih Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Dogodine se očekuju prvi sertifikati u rangu fakultetskih diploma.

– Zakon je predvideo kratke programe studija, koji bi povezali visoko obrazovanje i tržište rada. Oni ne bi imali obavezu da se akredituju, već se uvode smernice, koje donosi upravo ovaj Pravilnik. Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti. Pomenuo bih da smo u gimnaziji napravili dodatne smerove za jezike, informatike, hemiju, biologiju, biohemiju, kako bi deca sebe profilisali. U gimnaziji imate izborni program za novinarstvo. Nakon toga učenik ima pravo na specijalizaciju kasnije – objašnjava Šarčević.

Naravno, moguće je i da ih upišu i oni sa višom ili visoko stručnom spremom ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani.

Kako je pravilnikom predviđeno, kratki programi organizuju se u obimu 300-600 časova aktivne nastave i mogu trajati od 3 do 18 meseci. Polaznik na kraju stiče sertifikat sa opisom posla za koji je osposobljen i kompetencijama.

Ministar prosvete je pomenuo da su zbog malverzacija u prijavljivanju broja zaposlenih i odeljenja u osnovnim i srednjim školama već smenjeni savetnici za ekonomska pitanja u nekoliko školskih uprava u Beogradu i Nišu, te je usledila smena diretkora.

– Direktore smenjujemo redovno. Mi smo sada obučili preko 20 000 ljudi u ovoj godini, obučavamo i diretkore za licencu. Direktor mora da radi svoj posao. Licenca se teško dobija, a lako gubi – kaže on.

Happytv.rs
Foto: Arhiva