SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ ZA TV HEPI: Srpska duša značajan segment marketinga koji prolazi u inostranstu! (FOTO, VIDEO)

Gost emisije "Dobro jutro Srbijo" je ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović.

Ministarka za demografiju i populacionu politiku na samom početku razgovora sa Milomirom Marićem i Katarinom Koršom govorila je o zanimljivim demografskim istraživanjima:

– Juče sam analizirala 1980. godinu, kada je indeks demografskog nataliteta bio korektan, imamo isti broj trećih i četvrtih beba, kao u 17. godini. Mi negde merama koje radimo utičemo na društvene događaje. Imamo uticaj na mlade ljude da postanu roditelji – rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Tema "odliv mozgova" duže vreme je veoma prisutna u Srbiji, a ministarka je dala bitne podatke:

– Istraživanja koje smo uradili prošle godine pokazuju da svaki treći student bi otišao u Srbiju, 70 odsto njih ima roditelje koji ih podržavaju, takođe i rođake koji bi im pomogli da se adaptiraju u inostranstvu. Isto tako, 25-40 odsto njih bi rado ostalo ovde, ukoliko bi dobili posao u struci nakon fakulteta i bili pristojno plaćani da mogu da stvaraju porodicu.

I ranije su ljudi odlazili?

– Austrija je najtipičniji primer i ranije Ugarska. Neko ode, izedukuje se, pa se vrati. Oni su u stvari kreatori moderne Srbije, ali je Srbija njih očekivala u to vreme. Mi smo sad na potezu na malo razmišljamo o toj intelektualnoj migraciji, šta mi mladim ljudima nudimo kao oblik saradnje.

Ministarka je za "Dobro jutro Srbijo" pričala o poboljšavanju nataliteta u Srbiji:

– Kada donosite pronatalitetne mere i oročite ih, tada ljudi brže donose neke odluke. Ljudi ranije donose odluke. Ranije donose odluke na primer o rađanju. Najbitniji element za manjak nataliteta je i odloženo rađanje. Šta je Putin uradio? 10.000e svakoj ženi za drugo dete, rok traje 10 godina. Te mere su u jednom trenutku kao transfuzija drušva, poprave situacije, ali te finansijske mere su kratkog daha.

Slavica Đukić Dejanović skrenula je pažnju javnosti na veliki broj kavalitetnih lekara koje Srbija ima:

– Profesor Bumbaširević, koji je pomogao Novaku Đokovići, je neko na koga možemo biti ponosni, ali nema Ortopedske klinike koja nema Bumbaširevića. Oni treba da budu pitani na koji način rešavati traume, Medicina je zanatska disciplina i ako se ne uči od dobrih učitelja, može se izdubiti. Jeste se situacija malo pogoršala, ali sa tendencijom da ponovo vratimo. Naročito za hirurgiju, bez dobrog učitelja, nema dobrog hirurga.

Gošća jutarnjeg programa priznala je da se i sada bavi lekarskom profesijom: :

– I sada radim, jednom nedeljno. Prosto postoji jedan dan u nedelje, koji možete iskoristiti da se odmorite, koristim ga za svoju struku. Nema dana da ja nisam u svojoj struci, da me studenti ne pozovu da me pitaju kako bih nešto uradila. Kragujevačka klinika u meni ima saradnika, a ja sama imam kliniku. Moje radno vreme traje koliko ima pacijenata.

Šta je sa srpskom dušom?

– Slovenska duša jeste malo emotivnija, ali ulazi polako racionalnost u nju. Čak, mislim da neke moderne bolesti su proizvod toga, o mnogim modernim bolestima se nije pričalo. Posebno je bila zabluda o bolestima zavisnosti, mislili smo da se neke supstance samo koriste na zapadu, ispostavilo se kao netačno. Mislili smo da "Let iznad kukavičjeg gnezda postoji samo na zapadu, međutim, u to vreme je Laza Lazarević… Mi imamo učestalost mentalnoh bolesti koliko i Evropa. Imamo neke specifičnosti u sadržajima bolesnih ljudi. Jednostavniji su sadržaji bolesti oni koji imaju manje kvalitetniju dušu. Naš čovek kad se otuđi od realnosti i utone u maštu je mnogo maštovitiji. Mi smo u bolesti vrlo maštovitiji, što nekada može biti opasno. Saradnja naših strušnjaka sa stručnjacima sa zapada je vrlo važnja – rekla je ministarka i dodala:

– Naša medicinska sestra koja je ovde bila obična sestra, u inostranstvu vrlo lako napreduju. Svojim veštinama, znanjem, ali i dušom. Srpska duša je jedan od značajnih segmenata dobrog marketinga, koja prolazi u inostranstu – rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Happytv.rs
Foto: Arhiva