ŽIVOT U SRBIJI: Kako preživljavaju građani sa malim primanjima a kako penzioneri?

Kako preživeti u Srbiji sa prosečnim primanjima? Kako se snalaze penzioneri sa malim penzijama? Da li smo lenj narod ili zaista nema posla?

Kada od neke prosečne plate oduzmete račune, hranu, kirije šta vam ostane. Kako naći neku vredrinu u celoj situaciji kada razmišljate šta ćete dana da jedete.

Ovakva pitanja muče građane Srbije svakodnevno. Mnogi Srbi žive na granici egzistencije i snalaze se na razne načine da bi opstali. Čini se da su penzioneri na neki način najviše ugrožena vrsta jer ima onih koji imaju jako male penzije od po 12.000 i 15.000 hiljada dinara. Mnogi građani sa malo novca izguraju svoj dan, to je na neki način postala i svakodnevnica u Srbiji i trude se da izdrže od prvog do prvog. Gosti u studiu emisije "Posle ručka" razgovarali su na ovu temu i dali celokupno viđenje cele situacije.

– Ne samo da su penzije male nego pojedini u Skupštini donose i zakone protiv penzionera jer ja sam bila i jedna od žrtava da sam ostala bez kinte. Ne znam kako jedna država može to da dozvoli starim ljudima što se tiče porodične penzije. Taj zakon je propisan ustavom Srbije i u mom slučaju se morao promeniti taj zakon. To da porodični penzioneri mogu da rade i da zarade 50 evra mesečno, to je strašno. Ja sam se izborila da zadržim porodičnu penziju– rekla je poznata glumica Eva Ras

– Prosečna penzija iznosi 35.000 dinara u Srbiji. Poenta je da svi dođemo u situaciju da imamo za preživljavanje. Ne hrane se dobro, štede, ali postoji populacija penzionera koja nije samo gradska koja ima druge resurse što se tiče bašte i njima je onako mogućnost malo veća i imate one koji svaki dan idu u "Maxi" i onda su oni jednostavno sve svoje resurse koje su koristili smanjili na sada neki optimalni minimum, meni daj šta daš bitno je da damo našim unucima. Užasno je kada odvedete svoje unuče u samoposlugu a ono vam traži čokoladu koju ne možete da mu kupite to je onaj psihološki momenat kada se pitate gde ste vi proveli radeći kada ne možete to da priuštite svom unučetu. Najteže je onima koji su imali nešto, neka srednja klasa koja je živela relativno normalno i sada je potpuno obezglavljena i nije naučena da živi u tim uslovima– rekla je Snežana Bošković iz udruženja penzionera Srtarog grada

Svaki dan u novinama možemo pročitati po neki članak o tome kako žive građani Srbije. Postoji dosta socijalnih slučajeva ali postoje i oni koji su trbuhom za kruhom otišli u bolje sutra takozvani gastarbajteri. Novinar Novica Savić se u svojoj novinarskoj praksi susreo sa raznim slučajevima.

– Socijalne teme su uvek aktuelne,u svakoj priči možete naći ekstremne primere. Sve vam zavisi od toga da li ima posla tamo negde.Što se tiče gasterbajtera, vi prođete kroz to selo vidite te kuće a vrednost tih kuća je zapravo nula, jer niko u njima ne živi niti želi da se vrati na selo. Vi imate i druge gastarbajterske krajeve nije samo Požarevac, ta sredstva koja dolaze preko računa ili u kešu ona ostaju tu sa jedne strane, ostaju tome kome su bila namenjena to nisu investicije ulaganja, vi imate malo ljudi koji su se vratili iz inostranstva i otvorili neke firme. Oni su imali onu neku svoju parolu što bih ja ovde orao njivu imao nešto svoje kada jednostavno mogu da odem u Beč, poenta je da su ti ljudi koji su otišli nisu imali preduzimački duh da ostanu ovde. Ljudi isto neće da rade, meni se žale prijatelji koji imaju privatne firme ovde da ljudi neće da rade za tu neku prosečnu platu koju nude– rekao je novinar Novica Savić

Kakve sve poslove rade ljudi u Srbiji i koji su to najteži poslovi. Kale Gospodar Vremena je neko ko se godinama bori na razne načine da preživi sa malim primanjima. Pomoć od države mu nije dovoljna pa se snalazi na druge načine kako bi zaradio nešto ispratio sve troškove i imao da jede. Kale je takođe rekao kako je počeo da snima klipove koje je svaki Srbin u zemlji bar jednom pogledao i da je na osnovu njih počeo da zarađuje.

– Ja sam radio na pijaci, radio sam i druge poslove. Nekada sam na pijaci imao toliko posla izbacim robu, pa sredom razbacam robu po 15, 20 kutija i to sve na ruke da iznesem, to je bilo plaćeno oko 700 dinara subotom a radnim danom imao sam konstatno po 3500 hiljade dinara nedeljno, baš malo. Ja sam istreniran da preživljavam idem u Narodnu kuhinju i jedem ono što oni daju. Ostavim 200 dinara sa strane skupljam, od države što imam 11.000 plaćam račune. Radio sam ono što ne volim da radim a treba živeti. Ja sam prvo počeo da snimam klipove iz ljubavi i onda su mi drugari rekli što ne zarađuješ na njima i onda su mi oni pomogli da ih kačim na Youtube. Tako sam krenuo i 100.000 ljudi me sada prati i primam od toga 130 dolara – rekao je Kale

Happytv.rs
Foto: Arhiva