ČETIRI OPASNOSTI LEDENOG TALASA: Zima i sneg okovali Srbiju, evo koji faktori rizika vrebaju, mogu biti i SMRTONOSNI

Da je situacija veoma ozbiljna svedoči i podatak da je zbog naglog pada temperature i ledenih dana Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izdao upozorenje da će „vreme biti potencijalno opasno po zdravlje na teritoriji skoro cele Srbije“.

– Ekstremno hladno vreme je ozbiljna situacija koja kod osoba koje se izlažu ovim vremenskim uslovima za posledicu može imati teške komplikacije zdravstvenog stanja – kažu iz “Batuta” i napominju da je dodatni faktor rizika u ovim uslovima učešće u saobraćaju, s obzirom na pojavu leda na putevima.

STIŽE PROLEĆNO VREME?! Evo kada možemo da očekujemo otopljenje, biće i do +15 STEPENI

Opasnost 1: Saobraćajne nesreće

Od kada je u nedelju popodne sneg počeo da veje, ređale su se saobraćajne nezgode, često i sa fatalnim posledicama. Od pojedinačnih tragedija i proklizavanja vozila koja su završavala pored puta, do lančanih sudara u kojima je učestvovalo po pet-šest automobila. Na Ibarskoj magistrali, kako su komentarisali na društvenim mrežama „udesi su bili skoro na svaka dva metra“.

Kako „Blic“ saznaje, neki od vozača koji su učestvovali u udesima nisu imali adekvatne zimske gume, niti su vožnju prilagodili uslovima na kolovozu. Kako su prethodne zime bile tople i sa retkim snežnim padavina, mnogi vozači su se sada posle duže pauze susreli sa vožnjom u zimskim uslovima.

– Zakon o putevima izričito propisuje obavezu upravljača da održavaju puteve tako da se na njima 24 časa dnevno, 365 dana u godini, može nesmetano i bezbedno odvijati saobraćaj. Ovi vremenski uslovi nisu ekstremni, količina snežnih padavina je relativno mala, a mnogi putevi ipak nisu očišćeni, pa se na nekim deonicama stvorio i led na kolovozu. Takvo stanje je nedopustivo i trebalo bi da se postavi pitanje odgovornosti lica nadležnih za zimsko održavanje puteva. Ni zimski pneumatici ni relativno mala brzina ne garantuju da vozilo neće proklizati kada se naiđe na led, zbog toga je po našim važećim propisima u okviru zimskog održavanja puteva obavezno preduzimanje mera za sprečavanje stvaranja leda i poledice na kolovozu – rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Sa druge strane, dodaje, „vozači moraju da se ponašaju odgovorno, da drže duže odstojanje nego kada su kolovozi suvi i da poštuju važeća ograničenja brzine“.

– Svako povećanje brzine utiče na dužinu zaustavnog puta i mogućnost izbegavanja nezgode, ali i na verovatnoću preživljavanja saobraćajne nezgode. Ovih dana i vozači i putnici imaju mnogo više razloga da vežu sigurnosni pojas, a mala deca da budu u bezbednosnim sedištima – zaključio je Okanović.

Opasnost 2: Zaleđeni trotoari

Mnogi trotoari u gradovima nisu očišćeni, a kako će biti dosta ledenih dana samo je pitanje kada će krenuti „epidemija“ padova i lomova, što je posebno opasno za starije osobe.

I ranijih godina smo imali situacije kada su nezgode i prelomi kostiju bili toliko učestali da su odeljenja ortopedije morala da rade bez pauze.

– Uglavnom su to prelomi skočnog zgloba, ručnog zgloba, potkolenica i kukova. Savet koji se posebno odnosi na starije građane jeste da bez preke potrebe ne izlaze na sneg i led – upozoravaju lekari, uz napomenu da su „ugroženi i mladi, te da na ortopediji u operacionoj sali završe i oni koji imaju 19, 20, 30 i 40 godina“.

Naravno, kada se dogode nezgode odmah se postavlja i pitanje ko je zadužen za čišćenje trotoara, autobuskih stajališta, staza po parkovima, prilaza zgradama i kućama… Odluka o komunalnom redu propisuje da je odgovornost za neočišćeni prilaz ulazu u zgradu ili kuću koja izlazi na trotoar upravo na onima koji tu i žive.

Ova odluka propisuje da je obavezno uklanjanje snega i leda s trotoara širine do pet metara koji se nalaze ispred zgrade ili parcele, za pravna i fizička lica koja koriste te nepokretnosti kao vlasnici, korisnici, zakupci ili neposredni držaoci. Oni koji prekrše odluku o komunalnom redu rizikuju novčane kazne od 5.000 do 50.000 dinara.

Opasnost 3: Tri virusa

Veliki broj onih koji su svoj imunitet oslabili tokom novogodišnjih i božićnih praznika sada se i razboleo. Kašalj, bol u grlu, temperatura, malaksalost, najčešći su simptomi gripa, kovida i respiratornih infekcija od kojih pati veliki broj građana, pa ne čudi što lekari širom Srbije imaju znatno više pacijenata nego pre tri nedelje.

To potvrđuje epidemiolog dr Nebojša Bohucki, koji je još prošle godine upozoravao da nas sa dolaskom ledenih dana u januaru 2024. čeka tridemija – sudar gripa, korone i respiratornog sinicijalnog virusa (RSV).

– Tridemija je kada se paralelno, u isto vreme, pojave kovid 19, grip i RSV. U pitanju su respiratorne bolesti koje imaju gotovo istu kliničku sliku, ali ga izazivaju tri različita virusa. Otuda i naziv tridemija. Sada slobodno možemo reći da je tridemija stigla u Srbiju – kaže dr Bohucki.

Osim tridemije, Srbija je na udaru velikog kašlja, a najviše slučajeva je zabeleženo u Beogradu, gde je Gradski zavod za javno zdravlje proglasio epidemiju. Ledeni dani svakako doprinose širenju svih bolesti, pogotovo virusa i respiratornih infekcija, jer su ljudi dodatno u zatvorenom, a zbog hladnoće, na poslu ali i kod kuće, retko provetravaju prostorije.

Lekari upozoravaju da nas vrhunac sezone gripa tek čeka u drugoj polovini januara i tokom februara.

Opasnost 4: Niske temperature

U ledenim danima, pri niskim temperaturama, posebno su na udaru ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, ali mnogi i ne znaju da imaju takvih problema. Hladnije vreme tipično za ovo doba godine, kao i česti vremenski preokreti, uz svakodnevni stres, dodatna su opasnost za naše srce i kardiovaskularni sistem.

Kada temperatura padne samo dva stepena povećava se broj infarkta srca za 2 odsto u periodu od 14 dana od kada je došlo do zahlađenja. Samo u Beogradu se beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, kada su najhladniji dani, mrazevi, magla, ali i zagađenost vazduha.

– Hladnoća skuplja krvne sudove, pa se podiže krvni pritisak. Uz to, na primer, čovek izađe i nešto čisti po dvorištu ili nosi neki teret, što ne prija krvnim sudovima, pa se obustavlja dotok krvi u srčani mišić i dolazi do infarkta srca – upozoravaju lekari.

Smrzavanje, odnosno hipotermija, takođe je ozbiljan medicinski problem koji može nastati kada telo izgubi više toplote nego što može da napravi. Simptomi uključuju drhtanje, umor, konfuziju, gubitak koordinacije i, u težim slučajevima, gubitak svesti. Posebno su ugroženi oni koji su na planinama, pa je važno da se toplo obuku kako bi se zaštitili.