Krivična neodgovornost dece: KAKO ĆE I DA LI ĆE ODGOVARATI DEČAK KOJI UBIO ČUVARA I OSMORO UČENIKA?

 Maloletnici mlađi od 14 godina ne mogu krivično odgovorati,  pa i kada su surovi u pljačkanju starih kao braća I. N. i J. N. na čijoj socijalizaciji će raditi tim stručnjaka.

Protiv braće I. N. (10) i J. N. (11) iz Beograda do sada je podneto više od 300 krivičnih prijava zbog razbojništva, nasilja i krađa. Ovi dečaci napadali su starije građane, koje su tukli i pljačkali. Kako je zabeleženo u medijima, starac koga su pretukli u Deligradskoj ulici preminuo je posle njihovog napada.

Policija ih privodi, ali i odmah pušta na slobodu, jer je reč o deci mlađoj od 14 godina, koja po zakonu ne mogu krivično odgovarati. Dosadašnji napori socijalnih radnika nisu dali rezultat, pa će ovi dečaci siledžije uskoro biti tema konferencije slučaja, okupljanja stručnjaka različitih profila, a koju će organizovati Gradski centar za socijalni rad. Ovom skupu će prisustvovati predstavnici policije, tužilaštva, zdravstvene ustanove i resornog ministarstva kako bi se rešio ovaj problem.,

https://happytv.rs/hronika/osam-mrtvih-u-skoli-na-vracaru-sumnja-se-da-je-maloletnik-koji-je-pucao-bio-pod-dejstvom-narkotika/570328/

Podaci izvedeni iz studije „Deca u sistemu socijalne zaštite 2013 godine” svedoče da je tokom prošle godine zabeleženo 16.309 maloletnika sa problemima u ponašanju – počev od onih koji beže od kuće i škole, skitaju bez kontrole i žive na ulici, pa sve do onih koja kradu i udružuju se u male bande da bi vršili razbojništva. Među njima su i krivično neodgovorna lica, deca mlađa od 14 godina. Statistika pokazuje da se broj ove (baš) problematične dece smanjuje iz godine u godinu, ali brutalnost koju su pokazala neka od njih, kao što su braća I. N. i J. N. zaprepasti javnost.

Direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Dragan Rolović kaže da zabrinjava činjenica da su deca ispod 14 godina nekada obijala trafike i džeparila putnike u autobusu, a danas kategoriju „krivično neodgovorne dece” popunjavaju oni koji čine teška razbojništva sa upotrebom sile, a nekad i pod pretnjom oružjem. Na pitanje kakav je porodični profil ove dece, naš sagovornik odgovara da su to uglavnom dečaci iz socijalno ugroženih porodica u kojima caruje porodična patologija i materijalna oskudica. Ipak, Rolović smatra da ne treba spuštati granicu krivične odgovornosti, već se više baviti prevencijom i razvojem programa koji ne podrazumevaju izmeštanje ove dece iz porodice. Spuštanjem granice njihove odgovornosti pred zakonom samo se povećava broj maloletnika u ustanovama, smatra on.

Naš zavod je pre deset godina prepoznao ovaj problem i došli smo do zaključka da ovu vrstu krivičnih dela obično čine deca koja žive i rade na ulici i koja predstavljaju potencijalne žrtve nasilja, prostitucije i trgovine ljudima. Ona su u nekom momentu ušla u sistem socijalne zaštite, ali je problem u tome što su naše ustanove otvorenog tipa i iz njih se može pobeći – kaže Rolović.

Drugim rečima, deca mlađa od 14 godina ne mogu biti stavljena pod ključ, već samo u ustanovu socijalne zaštite ili u hraniteljsku porodicu, odakle mogu da odu i počine novo krivično delo.

– Zbog toga se ponekad čini da je sistem socijalne zaštite nemoćan da reši problem mališana koji su krivično neodgovorni. Mi smo tada osmislili program intenzivnog tretmana (PIT) krivično neodgovorne dece, koji je 2004. i 2005. godine bio finansiran od strane Fonda za socijalne inovacije i postigao izvanredan uspeh. O tome ilustrativno svedoči podatak da je za dve godine, od 39 dece koja su prošla kroz taj program, nijedno više nije počinilo nijedno krivično delo i svi su bili uključeni u obrazovni sistem. Čak 65 odsto ove dece vraćeno je u svoje biološke porodice, a ostali su smešteni u hraniteljske porodice. Nijedno dete nije smešteno u ustanovu socijalne zaštite. Treba imati na umu da ta deca nisu imala ni higijenske ni radne navike, gotovo nikakve veze sa porodicom i školom i nikakva moralna načela. Za vreme trajanja PIT-a svako dete je imalo svog terapeuta i bio je sprovođen dvadesetčetvoročasovni stručni rad sa tom decom – priča Rolović.

S obzirom na to da je ovaj program u međuvremenu ostao bez sredstava, stručnjaci zavoda za vaspitanje dece i omladine morali su da smanje broj dece i terapeuta – zbog toga je uspostavljena saradnja sa Institutom za mentalno zdravlje u Beogradu i povećan broj volontera. Konačan „rezultat” ovog programa glasi da je od 2004. godine do danas, od 207 dece, njih 187 trajno sklonjena sa ulice i nisu više ušla u sistem socijalne zaštite, a sedam se još nalazi na tretmanu. Dragan Rolović sa zadovoljstvom dodaje da je u julu održan sastanak sa predstavnicima policije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji su prepoznali potrebu da se ponovo aktivira PIT u punom intenzitetu.

U Velikoj Britaniji donja granica odgovornosti je 12 godina

Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije i predsednik radne grupe za izradu novog zakona o maloletnicima, kaže da starosna granica krivične odgovornosti od 14 godina trenutno postoji u većini evropskih zemalja. „Iako se povremeno dešava da deca mlađa od 14 godina počine neko krivično delo nema razloga za spuštanje starosne granice krivične odgovornosti iz nekoliko razloga. To je uobičajena starosna granica – čak i u onim državama, kao što je Velika Britanija, kod kojih je ta starosna granica 12 godina, prema toj deci se ne vodi klasičan krivičan postupak, već se izriču mere slične merama socijalne zaštite koje se primenjuju i kod nas. Zato smatram da bi spuštanje te starosne granice bilo svojevrsno guranje „prsta u oko” standardima EU”.