EMISIJA POSLE RUČKA: Kakva je mogućnost vraćanja smrtne kazne i da li to sa sobom povlači konsekvence za Srbiju

Stručnjaci i struka imaju različito mišljenje, dok Srbija koja je od ovog vida kažnjavanja odustala i promenom ustava ako i potpisivanjem različitih konvecija.

Da bi se vratila smrtna kazna, Srbija bi morala da menja Ustav, koji je eksplicitno zabranjuje članom 24, stav 2 (’’U Republici Srbiji nema smrtne kazne’’). Premda je ova kazna zapravo bila ukinuta i pre donošenja trenutnog Ustava, tokom 2002. godine, a poslednja smrtna kazna bila je izvršena 1992. Pošto bi se ovakva promena odnosila na oblast ljudskih prava, ustavna promena bi zahtevala dvotrećinsku većinu u Skupštini (i za pokretanje procedure promene Ustava i kasnije usvajanje ovih izmena, što se ne mora desiti u istom skupštinskom mandatu) ali i obavezni referendum. Pored košenja sa Ustavom, smrtna kazna se kosi i sa međunarodnim obavezama. Srbija je te obaveze preuzela na sebe potpisivanjem međunarodnih konvencija (na primer, protokola 6 i 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima) što bi moglo da ima i svoje međunarodnopravne reperkusije. U današnjoj emisji Posle ručka razmatrali smo ovu temu sa stručnjacima iz oblasti Ustvanog i međunarodnog prava. Vilijam Paspalovski advokat, Blaža Marković iz sidikata policije Dobrivoje Biba Radovanović kriminolog i Jordan Antonić bivši čuvar zatvora.

Advokat Vilijam paspalovski smatra da je nemoguće vraćanje smrtne kazne u Srbiji, naročito iz razloga jer je Srbija kandiat za člantvo u EU. Ni jedna članica Savet Evrope nmea u svom zakonodvastvu smrtnu kaznu, i tako dok je Srbija i sama članica te organizacije o vraćanju smrtne kazne u srpsko zakondovastvo nema mogućnosti.

• Što se tiče vraćanja smrtne kazne nisam siguran koliko bi to uticalo na smanjenje najtežih krivičnih dela odnosno na smanjenje stope kriminaliteta i izvršenje najtežih krivičnih dela. Dovoljno je samo posmatrati je kroz istoriju čovečanstva kao i kroz različite pravne poretke. Recimo u Starom Rimu kada su se Hrišćani pojavili oni su ih kažnjavali smrću tako što su ih bacali dovljim životinjama i gledali kao publika. da li ej to uticalo na hrišćanski pokret, pa nije. Što se tiče danas kod nas ja lično mislim sda je kazna doživotnog zatvora mnogo teža nego što je smrtna kazna. Jer neko ko je osuđen na smrt on će u roku od tri do pet godina biti osuđen onaj koji je ousđen na kaznu doživotnog zatvora će provesti sledećih trideset četrdest godina u jednoj samici  dimenzija recimo tri sa tri . Uz obazvezne fizičke aktivsnoti koje su duge samo sat vremena. I kakav je to život navodi advokat.

Sa druge strane bivši čuvar zatvora Jordan Atntonić kaže da sve ubice koje su doke je on radio bile suočene sa odlaskom na izvršenje smrtne kazne činili sve da ostanu u životu. Po njegovom mišljenju bez obzira da vlada mišljenje da je ubicama olakšavajuća okolnost smrtan kazna svi koji su osuđeni na taj vid kazne žele da žive.

• U Srbiji se egszekucija vršila strečanjem, i osuđenik se veže za stolicu i u podrumskoj prostoriji se vrši egzekucija. Izvrši se povez sa reflektorom i to određuje doktor u pravcu srca. I tri dobrovoljca uz prisustvo sudije koji ga je osudio, doktor i tri lica iz policije i upravnik zatvora. Pravilo je da se u jednoj pušci nalazi bojeva municija dok u ostalim ne da se ne bi znalo ko je izvršilac.

On kaže da su različiti zatvorenci različito reagovala, od osoba koja su kukala i molila da im se život poštedi do osobe koja je bila potpuno mirna a nije ni bio izvršilac dela za koje je osuđen. Prema njegovom iskustvu  možda bi mnoga dela bila sprečena ukoliko je smrtan kazna na snazi.

Smrtna kazna je samo osveta jednog društva prema izvršiocu krivičnog dela kaže kriminolog Radovanović jer bez obzira na njeno uvođenje i ne uvođenje stopa krininaliteta ne oslikva porast ili njen pad i za to uzima istraživanja rađena u Americi gde je ovaj vid kažnjavanja još uvek na snazi. Rdaovanović dalje navodi da je i poslednja izjava predsednka Vučića upotrebljena jedino u političke svrhe.