OSAM TUŽNIH I BOLNIH DANA ŠTRAJKAČA GLAĐU: Radnici „Zastava Impro“ poručuju: JEDINO ŠTO IMAMO JE GOLI ŽIVOT!

Branko Veljović direktor fabrike "Zastava impro" juče je podneo ostavku pravdajući je "moralnim razlozima", ali to nije bilo dovoljno da radnici sa invaliditetom prekinu štrajk glađu.

Nezadovoljni radnici fabrike "Zastava impro" iz Kragujevca ni posle sedam dana štrajka glađu ne odustaju od ispunjenja svih zahteva, a kako su jutros obavestili medije, odbijaju da primaju i redovne terapije i lekarsku pomoć koju im je obezbedio Klinički centar.

Štrajkači su uputili otvoreno pismo Vladi Srbije – "zbog višednevnog štrajka glađu naše zdravstveno stanje se pogoršalo. Niko od nadležnih ne preuzima odgovornost da reši našu situaciju i razmotri zahteve.Imajući u vidu da se zahtevi ne rešavaju prinuđeni smo da radikalizujemo štrajk: ne uzimanjem svoje redovne terapije! Jedino što imamo je goli život, pa ćemo se njime i boriti".

Stevan Pušonja, član štrajkačkog odbora, kaže da se "niko iz vrha države nije obratio štrajkačima".

– Posetio nas je gradonačelnik Radomir Nikolić, i obećao da će neko doći kada se završi zasedanje vlade u Nišu. Mi smo invalidi, nemamo mogućnosti da zaradimo novac sa strane. Plate kasne od avgusta i nemamo dinar u džepu. Mnogi nemaju novca ni da spreme najskromniju slavu, koje sada dolaze. Troje radnika je zbog zdravlja moralo na lečenje, ali ni oni nisu odustali – kaže za "Blic" Stevan Pušonja.

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost" pozvao je sinoć nezadovoljne radnike kragujevačke Zastave INPRO da prekinu štrajk glađu i da ispunjenje zahteva traže kroz pregovore sa resornim ministarstvima.

Sindikat je ocenio da su se "nakon ostavke direktora tog preduzeća i izražene spremnosti ministarstava rada i privrede da se zahtevi štrajkača reše pregovorima, stvorili uslovi da se pronađe rešenje za konačni status Zastave INPRO."

– Zahtevi se ne rešavaju i prinuđeni smo da radikalizujemo štrajk ne uzimanjem svoje redovne terapije. Jedino što imamo je goli život, pa ćemo se njime i boriti – saopštili su "Invalidi Zastava Inpro".

U Zastavi INPRO 11. oktobra, štrajk glađu počelo je 28 invalida rada, od ukupno 132 zaposlenih u tom preduzeću. Oni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, protiveći se najavi proglašavanja tehnološkog viška. Radnici sumnjaju i u malverzacije rukovodstva, a jedan od zahteva bila je i smena direktora.

Ljubosava Vranić, je jedan od štrajkača. Ima tešku sistemsku bolest, izgubila je vid.

– Mi smo uvek bili neki višak, slali su nas na plaćeno odsustvo, sa 65 odsto plate. Ima nas petoro u porodici, jedino muž radi na povremenim poslovima, dve ćerke studiraju. Teško nam je, i borimo se za život, odustala sam i od terapije, jer zbog nejela ne smem da pijem jake lekove, kaže Ljubosava Vranić.

Radonja Mandić je ratni vojni invalid. Radi kao magacioner.

– Patim od posttraumatkskog ratnog sindroma, lečio sam se na psihijatriji. Odlučio sam se da ne uzimam terapiju, koju pijem od 1999. godine. Gladovanje nije dalo rezultate, a sada nećemo ni lekove. Imam prelom kičme, psihički sam nestabilan. Izdržaću do kraja, ne trebaju mi ni lekari ni lekovi. Hoću pravo na rad, i da imamo plate, da nas ne teraju sa posla bez odlaska u penziju, kaže Radonja Mandić.

Danilo Jezdić je radnik koji radi na kontroli kvaliteta.

– Ne jedem sedam dana, teško mi je… Moja porodica je ugrožena, ali neću da odustanem, za naša prava ću da žrtvujem i svoj život. Ovde smo ograđeni, u fabrici, kao indijanci. Bila je Hitna pomoć, hteli su da me vode u Urgentni centar. Odbio sam, i ako imam tumor na kučmenoj moždini. Molim za pomoć sve institucije, da nas pomognu, jer smo očajni. Nemamo sa čim da hranimo decu, kaže Danilo Jezdić, dok plače… Jedini radi u celoj porodici koji je zapošljen.

Blic.rs
Foto: N. Raus