Još se sanira šteta, popravljaju polupani prozori, rasklanjaju oborena stabla, raščišćava blato i mulj posle nevremenena koje je proteklog vikenda protutnjalo našom zemljom, a juče posle podne novi pljuskovi praćeni vetrom. Reke u Hrvatskoj beleže rekordne vodostaje.
– Mislim da će nivo Save u Beogradu porasti za dva metra, ali smo daleko od nivoa koji se smatraju pripremom za odbranu od poplava, od redovne i vanredne odbrane od poplava – kaže klimatolog.
Dodaje da imamo dovoljno prostora u rečnom koritu da primimo i više vode nego što će doći za četiri dana.
Kad će biti vrh talasa visokog vodostaja je pitanje, ali će u narednih šest-sedam dana da se smiri situacija, napominje klimatolog.
Vlada Srbije usvojila uredbe o pomoći građanima u saniranju posledica oluja
Objašnjava da Sava na svom toku ima više retenzija, odnosno mesta gde može voda da se ispusti, neki put planski a neki put to priroda sama radi.
Te retenzije mogu da prikupe veliku količinu vode i da smanje poplavni talas u trenutku kada dođe do Beograda ili kada bude kod Šapca i Sremske Mitrovice.
– Nije situacija toliko kritična da budemo posebno zabrinuti, treba pratiti neuobičajene situacije ili stanja – podvukao je Đurđević.
Prema njegovim rečima, Sava je velika reka, taj talas dugo putuje.
– Imamo vremena da reagujemo ako se nešto slučajno promeni. Možemo biti sigurno da ništa strašno neće da se desi – zaključio je Đurđević.
Narednih pet-šest dana u celom regionu skoro da neće biti padavina.
KRITIČNO U PODRAVINI: Drava u Hrvatskoj dostigla rekordan nivo, ugroženo nekoliko naselja
– Danas se recimo u Srbiji očekuje nešto padavina na samom jugu zemlje. Tako da u tom smislu opet možemo biti sigurni da ovo što je trenutno stanje u Savi neće biti pogoršano nekim dodatnim padavinama u regionu. U tom smislu i ta informacija nam ide na ruku da nećemo potencijalno ući u neke rizične situacije – istakao je on.
Mnoge je iznenadila ta količina vode koja se izlila i zadržala na površini.
– U Sloveniji ne bacaju smeće u rečna korita što se često kod nas pominje kao razlog poplava. Verovatno isto dobro drže rečna korita, šišaju stalno travu. Ali ipak su im se desile ovakve poplave – ukazao je Đurđević.
– To nam samo pokazuje koliko je klima promenjena. Jednostavno klimatski uslovi su se toliko promenili da ovi ekstremi koji se danas dešavaju su bili skoro potpuno nemogući u prošlosti – dodaje on i napominje da danas svedočimo ekstremnim događajima koji su za prošlost bili nezamislivi.
– Ako ste pre 50 godina imali kuću koja se nalazila van plavne zone, ona se više danas ne nalazi van plavne zone. Zato što danaske kiše mogu da budu jače i plavna zona može da bude veća. Tako da bujična poplava može da odnese kuće i objekte sa veće površine nego što je to pre bilo. Tako da je jednostavno promena klimatskih uslova dovela do toga da je veća površina oko reke danas u riziku od poplava nego što je bila u prošlosti – objasnio je klimatolog.
Smatra da moramo da menjamo našu infrastrukturu i način odbrane od poplava da se ovakve stvari ne bi dešavale, što nije lak zadatak.
