SITUACIJA POD KONTROLOM NAKON IZLIVANJA NAFTE U DUNAV, POMOĆ OŠTEĆENIMA: PREMIJERKA obišla kritično mesto

Na teren su odmah nakon inspekcijskog naloga izašle sve nadležne službe, pokrajinska vodna inspekcija, sektor za vanredne situacije, predstavnici JVP „Voda Vojvodine“, sektor za vanredne situacije Bačka Palanke, kao i akreditovana laboratorija Agencije za Zaštitu životne sredine.

Utvrđena je pogodna lokacija na kojoj je moguće postavljanje zaštitne plivajuće brane kako bi se uhvatila naftna mrlja.

„TERORISTI HAPSE NEVINE SRBE U STILU UČK I PREBIJAJU SRPSKU DECU“: PETKOVIĆ opleo po KURTIJU i SVEČLJI

Po postavljanju zaštitne plivajuće zavese uhvaćena naftna mrlja se odvaja od vodene faze, skladišti i zbrinjava.

Dana 19. juna 2023 godine dogodilo se izlivanje nafte na glavnom toku Dunava kod Čelareva, na koti 1287. Prema izveštaju kapetana radi se o brodu „Jumbo“ registrovanom u Bugarskoj, a izlilo se 35t litara pogonskog goriva.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je danas opštinu Ćićevac. Brnabić je najpre razgovarala sa predsednicom opštine Mirjanom Krkić o posledicama koje su nedavne poplave ostavile u ovoj opštini.

Premijerka je potom, zajedno sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i direktorom Srbija voda Goranom Puzovićem, obišla područja na opštini Ćićevac koja su bila poplavljena.

– Dobro je što sam se videla sa ljudima i razgovarala sa porodicama koje su na bilo koje način bile ugrožene poplavama. Želela sam da im pokažem da je država tu, uz njih, i da ćemo zaejdno prebroditi i ovo. Ono što je izuzetno važno jeste da će Vlada raditi na tome da se na najefikasniji mogući način nadoknadi sva šteta, posebno u usevima, i zbog toga mi je značajno što je ministarka poljoprivrede danas bila ovde sa mnom. Radimo sa svih 56 lokalnih samouprava gde je proglašen vanredna situacija i svi zajedno ćemo naći način da ljudi što efikasnije prijave svoju štetu, da li u domaćinstvu ili usevima, nebitno. Onda će Vlada u okviru radne grupe koja je danas formirana obraditi te zahteve i obeštetiti ljude na najbrži način – rekla je ona.

Premijerka je istakla da država paralelno radi na sanaciji oštećenih bedema.

– Dok je lepo vreme, sa Srbija vodama popravljamo bedeme i obale utvrde koje su bile oštećene. Definisaćemo i jasan plan, mapu puta za dalje, gde još dodatno treba da gradimo. Ovo je nešto sa čime ćemo se i u budućnosti suočavati, deo je nažalost klimatskih promena. Količina padavina u prethodnom periodu, na nekim delovima teritorije Republike Srbije, bila je čak veća nego one 2014. godine. Tamo gde smo tada imali najveće probleme, gde smo od tada najviše ulagali i radili – tamo smo sada imali najmanje problema. Međutim, javljaju se problemi u drugim područijima i mi ćemo naći način da uložimo dodatna sredstva u tu infrastrukturu, kako bismo bili otporniji na ovu količini padavina, koje su neuobičajene za našu zemlju i ovaj deo Evrope – izjavila je Brnabić.

Ona je istakla da se trenutno vodi evidencija i popisuje šteta, čije su razmere prema njenim rečima izuzetno široke.

– Čak 82 mosta u Srbiji su ili oštećena ili uništena, 22 vodovodna sistema u lokalnim samoupravama, 13 kanalizacionih sistema, više od 200 lokalnih puteva, više od 750 stambenih objekata, od čega je najveći broj na teritoriji Jagodine. Ovo su brojke zaključne sa današnjim danom u 10 časova, i one, nažalost, nisu konačne. Ponavljam, Vlada će uraditi sve da na najefikasniji način nadoknadi svaku štetu – istakla je Brnabićeva.

Brnabić je kao jedan od problema izgradnje zaštitnih mehanizama od poplava istakla imovinsko pravne odnose, koji su 2015. godine dobro rešeni u Valjevu, Kosjeriću i Lučanima, gde sada ima najmanje problema.

– Moramo mnogo više da uložimo u sisteme zaštite. Moj glavni utisak iz razgovora sa porodicama danas jeste da oni kažu da im nadoknada štete ne znači mnogo, jer oni znaju da će država to uraditi. Rekli su da kada god se ovakva muka desila od 2014. godine, država to jeste uradila na efikasan način. Ali hajde da vidimo kako možemo da napravimo stabilne sisteme zaštite. Ono što mi je još jedan utisak iz današnjih razgovora jeste da jedan od najvećin problema u tome jesu imovinsko pravni odnosi. Ljudi često ne žele da daju prolaz ili da ustupe metar ili dva svoje imovine da se naprave ili završe bedemi. U Ćićevcu smo, naprimer, imali deo bedeme, ali i veliki problem sa vlasnicima dve kuće, koji nisu dali da se bedemi izgrade i tu su se onda pravili bazeni. Ukoliko je potrebno da menjamo zakone, menjaćemo, nikakav problem. Ali kada krenemo da radimo nešto, bitno je da to uradimo do kraja kako treba. Ne treba da nam svaki pojedinačni imovinsko pravni odnosi bude važniji od očuvanja čitavog jednog područja, sela, naseljenog mesta… – zaključila je premijerka.