GODIŠNJICA RAČKA, DOGAĐAJ KOJI JE POSLUŽIO ZA BOMBARDOVANJE: Danica Marinković navodi Istina o Račku stoji i danas i svi je znaju od početka

– Istražni sudija u slučaju Račak Danica Marinković rekla je povodom 25 godina od tog događaja, 15. januara 1999. godine, da je istina od samog početka bila poznata svima, pa i onima koji su doneli odluku o bombardovanju tadašnje SRJ, ali da im nije bila u interesu.

VUČIĆ U VBA: Predsednik danas obilazi Dežurni operativni centar Vojnobezbednosne agencije

„Istina koju sam ja tada utvrdila kao istražni sudija, stoji i dan danas, a to je da u Račku nije bilo nikakvog masakra civila, već da je to bila legitimna akcija srpske policije nad teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)“, rekla je Marinković.

Ona je ocenila da su imali plan da bombarduju Srbiju, državu u Evropi, bez ikakvog razloga i bez odluke Saveta bezbednosti UN. „Koji im je cilj bio, oni najbolje znaju. Zacrtali su, to su radili i samo su čekali povod. Vilijem Voker je imao zadatak da iscenira, da napravi plan, lažni plan, samo da posluži kao povod da nas bombarduju“, rekla je Marinković koja je u to vreme bila istražni sudija Okružnog suda u Prištini.

Ona je navela da su je tri dana sprečavali da uđe u selo, ali da je na kraju uspela uz pomoć i podršku policije, koja je obezbeđivala lice mesta. „Formirala sam tim i 15, 16. i 17. pokušala da uđem. Pretili su mi stranci, nisu hteli da mi dozvole, pucali su na nas. Samo što uđemo u selo, oni otvore veliku vatru da smo morali da se povučemo, ali 18. januara uspeli smo da uđemo.

Dozvolila sam svim predstavnicima stranih i domaćih medija i televizija koje su došle taj dan zajedno sa mnom u Račak da snimaju. I sve što sam ja videla, videli su oni. A to je jedna istina, da u Račku nije bio masakar nad nedužnim civilima“, ispričala je Marinković. Ona je navela da su članovi mirovne misije pokušavali da je nagovore da ne izlazi na teren, a na kraju joj je, kako kaže, Vokerov zamenik, engleski general Džon Drevinkijević, javno pretio.

Kako je rekla, pretio joj je da će se lično potruditi da ona bude optužena, a da će je zatim on uhapsiti i sprovesti u Hag. „Tog dana kad smo ušli u selo, nigde žive duše nije bilo, ni čoveka, niživotinja. Nigde se nije videlo da u nekoj kući gori, da se vidi dim ili plamen. Obišli smo celo selo, pronašli smo kuću u kojoj je bio njihov štab, u toj kući smo pronašli oružje, municiju, uniforme sa oznakom UČK, velike količine hrane, mašinu za kucanje i spiskove na kojima su bili navedeni vojnici koji su dežurali, koji su bili na bolovanju. Sve su to dokazi koji i dan-danas postoje“, rekla je Marinković.

Ističe da velika količina raznog oružja koje je pronašla ukazuje da su u pitanju bili teroristi OVK. „Što se tiče tela koja smo pronašli u džamiji u Račku, nakon izvršene obdukcije od strane srpskih, beloruskih i finskih patologa, utvrđeno je da su uzrok smrti kod svih njih povrede nanete iz vatrenog oružja. Nikakvih tragova masakra nije bilo, nikakvih tragova nanetih za života ili povreda posle smrti“, ističe Marinković.

Ona je dodala da je izvršeno balističko veštačenje i da je na osnovu parafinskih rukavica utvrđeno da su bile prisutne barutne čestice na rukama ubijenih. „Sve su to dokazi koje smo predočili i u Hagu, gde sam ja kao svedok odbrane bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića svedočila. Iznela sam dokaze, istinu koju sam ja utvrdila, ono što sam neposredno kao istražni sudija videla na terenu i na licu mesta i Račak je otpao iz optužnice. To je veliki uspeh i pobeda naše države“, ocenila je Marinković.

Dodala je da je to i njen profesionalni uspeh, kao i cele ekipe za uviđaj, jer nisu dozvolili da se manipuliše sa događajem u Račku od strane Vilijama Vokera i njegovih saradnika, koji su, kako je rekla, vršili pritisak na nju i pretili joj. Marinković objašnjava da je do akcije policije u Račku došlo tako što su policija, a i ona, kao istražni sudija, imali saznanja da je to selo veliko uporište terorista i da je tu štab terorističke OVK. „Oni su tih dana pucali.

Jedan policajac je bio ubijen, a dvojica su ranjeni. Bili su oteti civili i Albanci i Srbi. Policija je odlučila i napravila plan da krene u raščišćavanje terena u Račku i hapšenje izvršioca krivičnog dela terorizma“, objašnjava Marinković. Ona kaže da su pripadnici OVK sve vreme imali pomoć mirovne misije koju je vodio Vilijem Voker.

„Pomagali su ih što u naoružanju, što u obuci. Davali im informacije gde se nalaze punktovi policije i vojske. Radeći u drugim predmetima kao istražni sudija, gde sam saslušavala okrivljene za terorizam, dolazili smo do saznanja da ih oni naoružavaju preko Albanije i obučavaju. Uglavnom su bili američki i engleski instruktori, to su bila bivša vojna lica u penziji.

Tako da su svu pomoć i podršku imali od strane NATO na čelu sa Amerikom“, navodi Marinković. Ističe da mirovna misija nije imala mandat da vrši istražne radnje i da je Voker prekršio mnogo srpskih zakona kada je ušao u Račak. „Pored toga, izrekao je laž i napravio je scenario koji je imao za posledicu bombardovanje Srbije. Posledice su ostale u žrtvama, u ljudstvu, u materijalnoj šteti, bolesti, jer je osiromašeni uranijum učinio svoje“, zaključila je Marinković.