Izvor: Kurir.rs / Nedeljnik
07.08.2023 u 10:37
1

KAD SAM OSVETIO SINA SREĆNIJEG ČOVEKA U CRNOJ GORI OD MENE NIJE BILO: Da li se čuveni OSVETNIK ipak pokajao?

Ja sam to morao učiniti. Nije bilo oproštaja, rekao je u intervjuu čuveni osvetnik Nikola Kaluđerović.

Skoro tri godine je prošlo otkako je na Cetinju u 82. godini preminuo najpoznatiji crnogorski osvetnik.

On je osvetio ubistvo sina jedinca.

Sin jedinac Nikole Kaluđerovića, Željko ubijen je u kafanskom obračunu 1987. godine. Za ubistvo je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko.

Mediji su pisali da su se potukli momci iz familije Šoć sa braćom Grdinić. Željko je pošao da razvađa i stradao je od metka Rada Grdinića. Podlegao je ranama tri dana kasnije u podgoričkoj bolnici.

Nikola je u januaru 1989. ubio Rajka na ulici, ali je slučajno pogodio i mladića koji je tom momenta bio s Rajkom u društvu. Mladić je takoće preminuo. Nikola je zbog dvostrukog ubistva osuđen na 20 godina zatvora. Odležao je devet, a od 1993. ćeliju je delio s komšijom s Cetinja, glumcem Žarkom Lauševićem, koji je takođe bio osuđen zbog dvostrukog ubistva.

– Ja sam to morao učiniti. Nije bilo oproštaja. Samo se čekao momenat, ali nije bilo lako ni ubiti. Danima sam tražio ubicu. Jurio sam ga po Beogradu, Hrvatskoj, Italiji – pričao je Nikola.

U jednoj od ispovesti koju je dao za Nedeljnik, Kaluđerović se prisetio te zime 1989. godine. „Što se mene tiče“, pričao je tvrdo, otresito i snažno Nikola, kao da je svaku reč merio nekoliko puta, „ne bih nikada mogao proć’ i prošetat’ tom tu ulicom, poć’ do sinovog groba, da ga nisam osvetio. Ja sam bio potcenjen čovek, čoveče.

Kaluđerović je govorio da zbog svega nije imao mira. Znao je da je njegov sin nevin. Iz zatvora je izašao Rajko Grdinić zvani Hladni, brat Radov, koji je takođe učestvovao u tuči. Godinu i po dana posle ubistva sina i praćenja Grdinića, 21. januara 1989, Nikola ga je ubio na Svetom Stefanu ispred lokala „Orion“.

Žalije mi je što ubih tog Šofranca, nevinog, no išta na svet

– Čekao sam ga svuda. Ma svuda, čoveče. Lutam, tragam, neko mi dojavi… Pa opet isto. Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio sa devojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me. Pratio sam krvnika i do Splita. Svuda, svuda. Na kraju, desi se da mlađeg brata ubice, Rajka Grdinića, koji je takođe učestvovao u obračunu u kojem mi je ubijen sin, nađem jedne večeri kod Svetog Stefana, kod kafića ‘Orion’.

Sa nekim je u društvu. Prilaze kolima. Viknem mu: ‘Ladni, Ladni’… tako su ga zvali. U tom trenutku on je potrčao prema prednjem delu kola. Opalio sam iz puške i tada najverovatnije ranio nedužnog mladića, Dragana Šofranca, koji je bio sa Grdinićem. Prišao sam još korak, dva i krenuo ponovo da opalim, ali mi se puška zaglavila. Vratio sam se nekoliko koraka nazad, spuštio pušku na zemlju kako bih iščupao čauru.

Grdinić se hitro digao i potrčao na mene. Brzo sam uhvatio pušku u širem prostoru, dok ju je on ščepao u užem. Vukli smo se za nju. Kada smo bili licem u lice, viknuo je -‘Piz**, gotov si’. Nisam žalio svoj život. Video sam čistu smrt pred očima, ipak je to bio mladić u snazi od dvadesetpet godina“, uzbuđeno je govorio Nikola i nastavio:

– On je napravio pet-šest dosta jakih trzaja. Kroz glavu mi je prolazilo hiljade misli, hiljade slika. Iznenada sam napravio nagli i jak trzaj nazad-napred i puškom ga udario u grudi. Pao je na kolena. Napravio sam još jedan trzaj, otrgnuo pušku i udario ga njom. Jedna ruka mu je bila na asfaltu, drugom se držao za moje pantalone. Potrčao sam pet-šest koraka nazad. Osećao sam se sigurnije. On se, zatim, podigao i krenuo prema meni. Tada sam opalio. Tada sam ga ubio – dodao je Kaluđerović, koji je bio osuđen i za smrt drugog momka, kojeg je te večeri ranio, a koji je umro u bolnici mesec kasnije.

Nikola se zamislio, pa dodao: „Žalije mi je što ubih tog Šofranca, nevinog, no išta na svet“.

Da se nije osvetio ubio bi sebe, govorio je Kaluđerović

– Sretnijeg čoveka u Crnu Goru nije bilo od mene one noći kada sam osvetio sina, ovo ti iskreno govorim. Lakše ćeš proć’ bilo gde nego na Cetinje da ostaneš dužan krv nekome. Ovde se to vazda računalo kao dug – jasan je bio Nikola.

Na pitanje da li bi počinio ubistvo da je, osim Željka, imao još sinova ili bi odustao iz straha za njihov život, Nikola je imao spreman odgovor:

– Naravno da bih ubio, jer nema krvne osvete na krvnu osvetu. Ako je moj sin ubijen i ja ubijem ubicu, tu je kraj… Jedan život za drugi život. Ali nekad situacija nije čista i strah i dalje postoji – pričao je Kaluđerović u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Kaluđerović je preminuo pre skoro dve godine u 82-goj godini.

 

PREUZMITE MOBILNE APLIKACIJE

Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.

Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74

1 thought on “KAD SAM OSVETIO SINA SREĆNIJEG ČOVEKA U CRNOJ GORI OD MENE NIJE BILO: Da li se čuveni OSVETNIK ipak pokajao?”

  1. Vidi se da je posten covek, verujem da mu je stvarno zao momka koga je slucajno zakacio metak,ali podrzavam ga….sin jedinac ,znam kako je i islo u Crnoj Gori a i mnogi se drze toga i danas -krv,za krv….i treba

    0
    0
    Odgovori

Ostavite komentar

Unesite pojam i stisnite enter