BIO JE MENADŽER I IMAO JAHTU, A SADA ŽIVI U POTPUNOSTI BEZ NOVCA: Ovako mu to uspeva! (VIDEO)

Irac Mark Bojl, fakultetski obrazovana osoba, bivši uspešni menadžer i imućan čovek, odrekao se novca, živi bez prihoda, bez bankovnog računa i bez potrošnje. Evo kako je to učinio.

– Da mi je neko rekao pre sedam godina, na mojoj poslednjoj godini poslovne ekonomije, da ću umeti da živim bez novca, verovatno bih se zagrcnuo s mojim obrokom spremljenim u mikrotalasnoj pećnici – započinje svoju priču Mark.

Tada mu je , kako sam kaže, plan bio da nađe dobar posao, zaradi što je više moguće novca i kupi stvari koje će ukazati društvu da sam uspešan. Kroz neko vreme to je i činio, imao je fantastičan posao menadžera u velikoj kompaniji organske hrane i imao je jahtu u luci.

– Da nisam bio u prilici da kupim video pod nazivom “Gandhi”, još bi to radio i danas. Umesto toga, u poslednjih petnaest meseci nisam potrošio ni primio ni jedan jedini peni. Ništa – priznaje ovaj čudan čovek.

Do promene u Markovom životnom putu došlo je jedne večeri na jahti dok je filozofirao s prijateljem uz čašu vina. Iako je bio pod značajnim uticajem Gandijevog citata “budi promena koju želiš videti u svetu”, nije imao pojma šta je ta promena sve do tog trenutka.

Počeli su razgovarati o svim važnijim pitanjima u svetu, o uništavanju oprirode, o ratovima oko resursa, industrijskim farmama, lošim uvslovima rada, i pitali se kojem od njih bi bilo najbolje posvetiti svoje vreme.

– Nije da smo se osećali sposobnim da napravimo neku razliku, bili smo poput dve male kapi u vrlo zagađenim okeanu. Ali te večeri sam shvatio. Ova pitanja nisu bila nepovezana kao što sam ranije mislilo – imali su zajednički uzrok. Verujem da je činjenica što više ne vidimo kako direktne posledice naših potražnji utiču na ljude, na prirodu i životinje – je faktor koji ujedinjuje ove probleme – kaže on i nastavlja:

– Stepen nesklada između potrošača i konzumirane robe se toliko povećao da smo potpuno nesvesni razine uništenja i patnje utelovljene u “stvarima” koje kupujemo. Vrlo malo ljudi zapravo želi da izazove patnju drugima; većina jednostavno nema pojma da upravo to rade. Alat koji je omogućio ovaj nesklad je novac, pogotovo na globaliziranoj razini – zaključuje on.

Mark je za svoje tvrdnje dao i primer: ako bi uzgajali sopstvenu hranu, ne bismo trećinu nje protraćili kao što to radimo danas. Ako bi napravili vlastite stolove i stolice, ne bi ih odbacili čim promenimo unutrašnji dekor. Ako bi morali sami čistiti vlastitu pitku vodu, verovatno ne bi obavljali nuždu u nju.

BITI PROMENA U SVETU – ALI KAKO?

– Dakle, ako sam želeo da budem promena koju sam želeo da vidim u svetu, to je nažalost značilo da ću morati odustati od novca, što sam u početku oročio na godinu dana. Tako sam napravio popis osnovnih stvari potrebnih za preživljavanje. Obožavam hranu, tako da je ona bila na vrhu popisa – kaže Mark.

On objašnjava da postoje četiri osnovna izvora besplatne hrane: sakupljati divlje plodove, uzgajati vlastitu hranu, razmenjivati hranu i iskoristiti odbačenu hranu, koje je previše.

– Prvi dan sam nahranio 150 ljudi obrokom napravljenim od sakupljene i bačene hrane. Većinu godine sam jeo svoje vlastite useve, a otpad je činio samo oko pet posto moje prehrane. Kuvao sam napolju, bilo sunce ili kiša, na plinskoj peći – kaže on.

Sledeće je bilo napraviti sklonište. U te svrhe Mark je nabavio karavan, parkirao ga na organskoj farmi na kojoj je volontirao i montirao ga izvan električne mreže. Koristio je drvo koje bi podrezao ili pokupio i palio ga u peći napravljenoj od plinske boce da bi ugrejao svoj skromni dom i imao sam vece šolju pomoću koje je izmet koristio kao prirodno gnojivo, prenosi motivacioneprice.com.

Kupao se u reci, a za pranje zuba koristio je kost od sipe sa slatkim anisom. Za toalet papir je koristio novine koje je dobijao od lokalnih raznosača. Za transport je koristio bicikl i prikolicu pa se 55 km do grada isplatilo dvostruko od pretplate za teretanu. Za rasvetu je koristio sveće od pčelinjeg voska.

– Mnogi ljudi me etiketiraju kao antikapitalistu. Iako verujem da je kapitalizam fundamentalno pogrešan, zahteva beskonačan rast na ograničenoj planeti, ne protivim se ničemu. Ja sam za prirodu, za zajednicu i za sreću. I evo što ne shvatam – ako sav taj konzumerizam i uništavanje okoliša donosi sreću, to bi imalo nekog smisla. No, svi ključni pokazatelji nesreće – depresija, kriminal, duševne bolesti, suicid i ostalo su u porastu. Više novca čini se, ne donosi više sreće – jasan je on.

Na koncu svega Mark priznaje da je ova godina najsrećnija godina u njegovom životu. Prvenstveno zato što ima više prijatelja u zajednici nego ikad, što nije bio bolestan otkad je počeo s ovim načinom života i što nikad nije bio u boljoj formi. Shvatio je da je prijateljstvo, a ne novac, prava sigurnost, da je većina zapadnjačkog siromaštva duhovnog karaktera i da je nezvisnost zapravo međuzvisnost.

Izvor: Telegraf
Foto: