HRABRA ŽENA POSVEĆENA PORODICI: Sve što treba da znate o knjeginji Ljubici Obrenović!

Hrabra žena posvećena porodici, ali i naglašeno ljubomorna, što ju je na kraju odvelo i u ubistvo ljubavnice svoga muža, temeljne su životne tačke kneginje Ljubice Obrenović.

Ljubica Vukomanović rođena je u srcu Šumadije, u Srezojevici, 14. januara 1785. godine, a svog budućeg supruga prvi put je srela dok je s majkom prala veš na reci. U proleće 1806. udaje se za Miloša Obrenovića, a kum im je bio vožd Karađorđe.

Zanimljivosti o kneginji Ljubici

Kneginja Ljubica bila je puna duševne snage i razboritosti. Imala je jasnu rečitost, bila je odmerena i razložna. Svaka joj je reč bila značajna i ubedljiva. Tako ju je opisivala Mileva Alimpić, koja je živela neko vreme na njenom dvoru – priča Nataša Popovska, istoričarka umetnosti i viši kustos Muzeja grada Beograda, autorka monodrame – Na kafi sa kneginjom Ljubicom – u kojoj sama tumači lik ove žene koja je obeležila istoriju Srbije s početka 19. veka.

Imala je osmoro dece, četvoro izgubila dok su bili mali

Ljubica je, osim što je bila tradicionalna žena koja se skromnim načinom života trudila da utiče na sve srpske žene, bila i posvećena kao majka. Sa Milošem je imala osmoro dece, od kojih je četvoro umrlo dok su još bili veoma mali.

Kneginja je nastojala da sinovima Milanu i Mihailu i ćerkama Petriji i Savki omogući najviše obrazovanje. Razvijala je kod njih ljubav prema otadžbini, poštovanje starijih, poslušnost i iskrenost. Međutim, što se tiče odnosa kneževskog para, prema njenim rečima, kneginja je svom suprugu zamerala više stvari – odnos prema njoj kao supruzi, odnos prema deci, a nije se slagala ni sa načinom njegovog rada u politici.

Kneginja Ljubica je morala i da dvori svog muža. Prema rečima Popovske, kneginja sve do 1833. godine nije sela da jede zajedno sa svojim mužem. Tek tada ona je to mogla činiti uz njegovo dopuštenje, ali i tada bi prišla knezu Milošu, poljubila mu ruku, poslužila ga čašom vina, vezala mu salvet oko vrata i tek kada bi on očitao molitvu, oni bi počeli sa jelom.

Ljubica nije imala srećan brak. U početku su živeli veoma skromno, a kasnije, kada je osetila sigurnost i materijalni boljitak, izbila su u javnost kneževa neverstva. Ubrzo potom, knez je udaljio suprugu od sebe, odredivši joj da živi u mestu gde on ne boravi, te su se viđali samo za vreme velikih crkvenih i porodičnih praznika – kaže Popovska.

Njene dve glavne osobine bile su hrabrost i ljubomora

Od karakternih osobina, dve su bile posebno izražene – hrabrost i ljubomora.

Željna muža, opterećenog brojnim obavezama, a posebno zbog toga što je svoju ljubav poklanjao i drugim ženama, kneginja je bila nezadovoljna i ljubomorna. Što se tiče njene hrabrosti, jahala je konja i znala je da rukuje oružjem. Odbila je da se 1813. povuče ka Crnoj Gori, a u vreme bitke za Čačak, na Ljubiću 1815, smelim rečima je ohrabrila ustanike i vratila ih na bojište.

Vođena ljubomorom i ljutnjom, kneginja Ljubica ubija jednu Miloševu ljubavnicu, a prema predanjima, planirala je ubistvo još jedne. Taj čin neobičan je za ženu svakoga doba i vremena u kojem živi, ali kneginja je to ipak učinila. Poznate su njene reči sa samrtnog odra gde jasno govori koliko se duboko kaje zbog tog ubistva. Upravo zbog tog ubistva, knez Miloš bio je saglasan da Ljubica dobije smrtnu kaznu, a od izrečene kazne najviše ju je spasla trudnoća. Velikim delom iz tog razloga joj je knez Miloš odmah posle smrtne kazne izrekao kaznu o pomilovanju, trajno je udaljivši od sebe kao suprugu.

Kneginja Ljubica živela je u konaku bez muža, sa decom

Pomućeni supružnički odnosi doprinose tome da se u rezidenciju kneza Miloša, Novi dvor, useli kneginja sa decom, bez muža. Konak kneginje Ljubice građen je od 1829. do 1831. godine kao Miloševa rezidencija. Ali zbog neposredne blizine Kalemegdana, gde je još bila turska vojska, u njega se uselila Ljubica sa sinovima. Knez Miloš je tu povremeno dolazio jer je za sebe podigao drugi konak u Topčideru.

Bila je bliska opoziciji kneza Miloša

Brojne uvrede, neverstva, neslaganje sa njegovom politikom, približavali su Ljubicu Miloševoj opoziciji. Ona je tim činom želela da skrene pažnju sa svog supruga na sebe. Knez Miloš juna 1839. godine morao je da napusti Srbiju, sa sobom vodeći sina Mihaila. Ustavobranitelji su radili na tome da na čelo države dovedu dinastiju Karađorđevića. Obrenovići su bili nepoželjni, pa je kneginja proterana iz Srbije 1842. godine. Umire u Novom Sadu 1843. godine. Sahranjena je u manastiru Krušedol.

Nikada mužu nije oprostila ubistvo Karađorđa

Kneginja Ljubica nikada nije oprostila mužu ubistvo njihovog kuma. Ljubica je uvek bila dobra sa Karađorđevom porodicom. Smrt Karađorđa joj je jako teško pala. Uticala je na Miloša da vrati Karađorđevu ženu Jelenu iz izgnanstva u Srbiju i da joj omogući da dobije penziju. Nakon kneginjinog izgnanstva 1842. godine, usled promenjenih političkih prilika, Konak kneginje Ljubice je zauvek izgubio svoju prvobitnu namenu.

– Od ličnih stvari kneginje koje su se nalazile u Konaku, ništa nije sačuvano. Međutim, u današnjoj stalnoj postavci izložene su kneginjine ukosnice od kornjačinog oklopa ukrašene dijamantima i njena čaša od brušenog kristala sa pozlatom, predmeti koji pripadaju Zbirci za primenjenu umetnost Muzeja grada Beograda – kaže Popovska.

Izvor: opusteno.rs
Foto: Vikipedija/Ljubica Obrenovic