Izvor: Kurir
20.09.2023 u 13:33
0

GOJAZNOST DOVODI DO VIŠE OD 200 RAZLIČTIH BOLESTI: Posledice debljine trpi ceo organizam, a evo šta je najgore

Oko 650 miliona ljudi u svetu živi sa gojaznošću. Među njima su stariji, adolescenti i deca. U našoj zemlji svaka peta osoba je gojazna i to ozbiljno treba da nas zabrine, upozoravaju stručnjaci.

Gojaznost je, nažalost, jedna veoma teška, hronična bolest koja bolesnike najčešće prati celog života. Gojaznost dovodi do više od 200 različitih bolesti, pre svega dijabetesa, insulinske rezistencije, hipertenzije, oboljenja srca i krvnih sudova, moždanog udara, venske tromboze i mnogih drugih, napominje primarijus dr Jelena Gligorijević, subspecijalista ishrane UKCS-a za Dnevnik RTS-a.

– Pored ovih, organskih bolesti, nažalost, gojaznost je i ogroman psihosocijalni problem zbog toga što su osobe sa gojaznošću bukvalno celog svog života, od najranijeg detinjstva, izložene različitim predrasudama, stigmatizaciji, diskriminaciji i u društvu, i u porodicama, i u školi, na fakultetima, na poslu, pa nažalost često i od zdravstvenih radnika – napominje doktorka.

Ugroženo srce, kompletan krvotok, lokomotorni aparat

Prof. dr Pavle Gregorić, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju UKCS, naglašava da gojazni pacijenti trpe veliki pritisak na kompletni organizam, pre svega srčanu pumpu, kompletan krvotok, lokomotorni aparat, što im sve otežava svakodnevni život.

– Tako da mi hirurzi smo tu na kraju. Sve drugo rade naše kolege u našem multidisciplinarnom timu. Počev od endokrinologa, nutricionista, kardiologa, zaključno sa psihijatrom. I mi smo tu na kraju, ukoliko postoji potreba, da se takav pacijent operiše – dodaje profesor.

Ubiše nas slatkiši, grickalice, brza hrana

Različiti faktori sredine značajno doprinose sve vrećem broju gojaznih osoba. Međutim, ističe doktorka Gligorijević, treba znati da je gojaznost često i genetski uslovljena.

– Smatra se da je čak u 70, 80 posto slučaja gojaznost zapravo posledica dejstva gena i epigenetike na ljudski organizam. Pored ovoga što nasleđujemo, gojaznost zavisi i od značajnih faktora sredine. To je, pre svega, izloženost velikim količinama hrane, visoke energetske gustine. Okruženi smo visoko kaloričnom hranom, kao što su slatkiši, grickalice, brza hrana i tako dalje. Takođe i veličina porcija utiče na pojavu gojaznosti – kaže dr Gligorijević.

Lekari pre svega savetuju ishranu sa namirnicama manje energetske gustine, dodaje doktorka.

– Znači, velike količine povrća, voće, mlečni proizvodi, meso sa manjim procentom masti, kao i žitarice od celih zrna koje su značajne u prevenciji gojaznosti.

Predgojaznost češća kod muškaraca

Kako pokazuju podaci u Srbiji, gojaznost između žena i muškaraca je podjednako zastupljena kod otprilike oko 20 odsto.

Međutim, predgojaznost, ljudi sa bodi mas indeksom između 25 i 30, je duplo češća kod muškaraca nego kod žena. Što se tiče socijalnog okruženja, gojaznost je češća, kako u svetu, tako i kod nas, u porodicama sa nižim obrazovnim nivoom.

Gojaznost kod odraslih je najčešća u Vojvodini i na jugu Srbije, a gojaznost kod dece je najčešća u oblastima istočne i centralne Srbije. Gojaznost dece je najmanje zastupljena u Beogradu.

Profesor Gregorić ističe da je važan faktor pojave gojaznosti i slaba fizička aktivnost.

– I pored redovne i pravilne ishrane, fizička aktivnost je jako važna u prevenciji gojaznosti“, navodi profesor, što će biti jedna od tema predstojećeg petog Kongresa o gojaznosti.

U Srbiji do sada obavljeno 550 hiruških intervencija

Lečenje gojaznosti je kompleksno i obuhvata lekare različitih specijalnosti. Pacijent se najprije upućuje na pregled kod endokrinologa i u okviru tog pregleda se rade osnovne biohemijske analize.

– Potom se pacijent upućuje u ambulantu za dijetetiku, a gde god se pokaže da je potrebno, upućuje se i kod psihijatra koji je sastavni član tima – objašnjava dr Jelena Gligorijević.

Za pacijente gde je to indikovano, koji nemaju adekvatan odgovor na konzervativno lečenje gojaznosti, radi se upućivanje na hirurško lečenje.

– Kada se iscrpe sve ove mogućnosti i kompletno konzervativno lečenje, naravno u saglasnosti i želju svakog pacijenta da se operiše, on se prikazuje konzilijumu koji je taj naš multidisciplinarni tim i mi donosimo odluku da li pacijent može da se operiše, koje će vrste operacije biti – navodi profesor.

Barijatrijska hirurgija – hirurške procedure kod ekstremno gojaznih

Postoji nekoliko vrsta hirurških intervencija koje se rade, počev od gastričnog balona do zaista prave hirurgije. Profesor dodaje da od kada se kod nas sprovodi barijatrijska hirurgija obavljeno je oko 550 operacija.

– Mi smo jedini centar u Srbiji i među retkima u svetu koji prati svoje pacijente godinama, jer nama dolaze i oni koji su operisani širom sveta, u Turskoj, u zemljama u okruženju, u privatnoj praksi i nijedan od tih centara ne obezbeđuje dugoročno praćenje koje mora biti zaista trajno. Ipak pacijenti moraju pre svega da znaju da svaka operacija sa sobom nosi određene rizike i samim tim moraju da budu upoznati kompletno sa svime što ih čeka i pre, i nakon samih hirurških intervencija – naglašava prof. dr Pavle Gregorić.

PREUZMITE MOBILNE APLIKACIJE

Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.

Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74

Ostavite komentar

Unesite pojam i stisnite enter