NUTRICIONISTI SAVETUJU: Najbolji način za spremanje krompira i očuvanje hranljivih sastojaka!

Kako pripremiti krompir? Kakav krompir ne bi trebalo da jedete? Uz par saveta nutricionista, otkrijte kako da pravilno pripremate ovu namirnicu.

Bilo da ga koristite kao salatu ili u glavnom jelu, krompir je neizostavan deo trpeze. Uz par saveta nutricionista naučite kako da pripremate ovu namirnicu i izvučete iz nje maksimalan broj hranljivih sastojaka.

Krompir je u Evropu stigao oko 1570. godine iz vlažnih i prohladnih delova Južne Amerike, a danas uzgoj krompira prednjači među svim drugim povrćem na svetu.

Iako možda nije najhranjivija vrsta povrća, zauzima važno mesto u ishrani Evropljana pa smatram da je bitno tom povrću posvetiti pažnju koju zaslužuje!

Savetujem da pažljivo pročitate savete koji slede jer iako krompir verovatno jedete i pripremate ceo život, sigurno ne znate mnoge trikove koje treba zapamtiti kako bi svako jelo od krompira bilo upravo onakvo kakvo želite!

Mladi krompir vadi se ispod sveže i zelene stabljike tokom leta, a krtola je sočna i slatka, s nižim udelom skroba i lako istruli. Zreli krompir se vadi u jesen, ali pre toga nadzemna biljka se uklanja i krompir se ako su vremenski uslovi povoljni, ostavlja u zemlji još nekoliko nedelja da potpuno sazri i da mu kora odeblja.

Krompir se na tamnom mestu može čuvati mesecima, a idealna temperatura čuvanja je od 7 do 10 stepeni. Na višim temperaturama proklijaće ili istruliti, a temperatura ispod 7 °C remeti metabolizam krompira razlažući skrob na šećere.

Hranjiva vrednost

Sve vrste krompira su dobar izvor energije i vitamina C. Žute vrste sadrže i karotenoide, a ljubičaste i plave antioksidans antocijanin. Krompir akumulira i potencijalno opasne količine alkaloida (toksin gorkog ukusa, otrovan kad se konzumira u većim količinama) pa bi zbog toga svaki zeleni krompir obavezno trebalo baciti, kao i klice krompira, a i svaki krompir koji je gorak.

Unošenje veće količine alkaloida u organizam uzrokuje neurološke probleme i tegobe s varenjem. Osim toga, sirove granule skroba u krompiru teško su probavljive, a termički obrađen skrob nije, tako da krompir nikad nemojte jesti sirov, ni od njega praviti sok!

Vrste i upotreba

Na svetu postoji više od dve stotine vrsta krompira. Nisu svi zastupljene u ishrani, a najčešće se u svakodnevnom kuvanju upotrebljava desetak vrsta. Prema teksturi nakon kuvanja, krompire delimo na brašnaste i voštane. Najčešće brašnaste sorte krompira na našem tržištu su crvena Desiree, crvena Courage, crvena Cleopatra i bela Liseta.

Te sorte sadrže više skroba u ćelijama, pa se pri kuvanju ćelije šire i odvajaju, stoga je rezultat fina, suva i mekana tekstura koja je idealna za prženje, pečenje, za pravljenje pirea, knedli i kroketa.

U voštane sorte spadaju mladi krompir, bela Adora, svetla Bintje, žuta Jearla, Monalisa i Red Scarlet. Njihove ćelije tokom kuvanja ostaju čvrste pa se te sorte odlikuju gustom i sočnom teksturom koja je idealna za spremanje jela poput musake, pita od krompira i krompir-salata.

Važna pravila i trikovi

Prženi krompirići su, uz sveprisutnu picu, najomiljenije jelo na svetu! Ali, da li se i vama dogodilo da ste pomislili kako će narezani krompir ispržen u vrućem ulju biti odličan, ali odmah nakon prženja on je izgubio hrskavost i postao vlažan i mlitav, nimalo sličan željenim hrskavim prženim krompirićima? Niste jedini!

Lepaisrecna.rs
Foto: Arhiva