„AKTUELNOSTI“ NA HAPPY TV: Rusija je krenula u MASOVNI UDAR, Zapadni PVO može SAMO DA GLEDA!

686. dan SPECIJALNE VOJNE OPERACIJE / 94. dan RATA U IZRAELU

Oni koji se predaju u ratu, spasili su svoje živote, ali kako ih drugi vide? Rusi, prema nekim tvrdnjama, izbegavaju da se predaju, da dođu u takvu situaciju. Koliko je teška odluka tada na takvom mestu podići ruku na sebe?

HRABROST ILI GREH?

Pukovnik Sreten Egerić kaže da Hrišćanski je greh podići ruku na sebe, ali da se vojnicima to računa kao hrabrost i čast ne pasti neprijatelju u ruke.

-Vrlo je teško u bratoubilačkom ratu kakav je sada na prostoru Ukrajine da se čovek opredeli da kaže da su ovih pet ukrajinskih carinika, koja su se predala da su postupili pametno i sačuvali su svoje živote, jer život u suštini i jeste najdragoceniji. Opet, podići ruku na sebe je jako teško. Međutim, vojnik kada dođe u situaciju da tako nešto uradi, veoma kratko razmišlja o tome, da li hoće ili neće to uraditi. Na žalost, imao sam prilike da gledam situaciju, nisam učestvovao direktno u tome, kada su pojedinci odlučili da se ne predaju neprijatelju već da postupe na način koji je vrlo vojnički. Kod na primer Japanaca se to jako ceni – rekao je pukovnik Egerić te istakao da ne smemo zaboraviti naše junake koji su isto postupili.

-Žrtvovali su se, barem kroz predanja, od Kosovskog boja, pa Stevan Sinđelić, major Tepić… To su izuzetni trenuci koje ja cenim kada vojnik, posebno komandir ne razmišlja o svom životu nego šta može da izazove ako to ne uradi, koje su tad posledice za njegove potčinjene, za njegovu otadžbinu i za njegovu čast. U tom trenutku se sve stavlja ispred sebe – objašnjava pukovnik čast vojnika.

„NE MOGU NIŠTA“

Ovo što se trenutno dešava u Ukrajini, jedni kažu da je osveta za belgorodsku oblast dok drugi kažu da je došlo vreme da se pokrene jedan takav napad. Nikola Šainović, bivši premijer Srbije, misli da je javno ovo prvo „ali suština je stanje na frontu i stanje u dubini“.

– Mislim da je Rusija podigla masovnu proizvodnju modernih sredstava, raketnih dronova i ostalo, i sačekala je vreme da dostigne mogućnost za masovni udar.  Ukrajinci kažu da je Zapadna PVO pokazala nemoć. Pa svaka PVO ima svoj kapacitet kao što i najbolji golman ima dve ruke, a vi ako mu bacite treću loptu, on može samo da je gleda. Masovni napad sredstvima koja mogu nezavisno da se kreću i da angažuju kapacitet PVO duže, stvaraju prostor da idu sledeći. Pogotovo od kada ima dronova koji idu prvi, pa oni angažuju PVO sredstva, koja su znatno teža od drona, a onda kad naiđu druga sredstva, on (PVO) više nema kapaciteta – priča Šainović. Naglasio je da je jako bitno imati u vidu da je Ukrajina ogroman prostor i da je zatvaranje tako velikog vazdušnog prostora je gotovo nemoguće.

PERFIDNO TROVANJE

Danas je osuđen čovek od 82 godine za špijunažu i otkrivanje ukrajinskih položaja fabrika prozvodnje i magacina dronova Rusima. On je to i priznao, a to je nešto sa čim je trebalo da Ukrajinci računaju. Analitičar Milan Vilić smatra da u svakom ratu na to mora da se računa.

-Svaka strana traži na drugoj strani nekog ko će joj nešto dojaviti. U konkretnom slučaju, onako laički, možemo da kažemo da je čoveku pred kraj života bilo suđeno da učini dobro delo. Njemu je očigledno sasvim svejedno kakva će mu sudbina biti, sa 82 godine se miriš sa svakom sudbinom. Tu generaciju nisu mogli da zatruju. Trovanje koje su činili, činili su sa mlađim generacijama. Tu indoktrinaciju su radili na veoma perfidan način. Uradili su jednu vrstu reafirmacije staroverstva u okviru ukrajinskog društva, još od osamostaljivanja Ukrajine, praktično pre Majdana. Usađeno im je da su oni praizvor svega, preko toga je urađena reafirmacija kolovrata a do kukastog krsta je onda bio samo jedan koračić. Vrlo inteligentno su to uradili, jer suštinski to je jedan naroda a napravili su takvu podelu da se ide u rat – istakao je Vilić.