NOVA OTKRIĆA O JUPITEROVOM SATELITU EVROPA: Kiseonika koliko poželiš (VIDEO)

Međutim, ove nove procene, objavljene u recenziranom časopisu „Nature Astronomy“, nemaju za cilj da odrede koliko bi ljudi moglo da nastani ovaj Jupiterov mesec. Oni pomažu naučnicima da shvate da li Evropa ima sopstveni život ili ne.

„Smatramo da je Evropa najverovatnije mesto gde bi mogao da se razvije izvan Zemlje“, rekao je Kurt Nuebur, NASA vodeći naučnik za istraživanje spoljašnjih planeta koji nije bio uključen u ovu studiju.

KOLAČIĆI OD TRI SASTOJKA: Brzi, jednostavni i predivni, kao osmišljeni za uživanje

Ako oblici života postoje na Evropi, mogli bi izgledati kao mikrobi, ili možda nešto složenije, prema NASA. Ali oni ne bi bili vidljivi sa površine, koja je zaleđena pustoš.

Oni bi najverovatnije postojali u ogromnom podzemnom okeanu ovog satelita koji može da sadrži čak duplo veću količinu vode od Zemlje.

Iako je voda jedan od ključnih sastojaka za život kakav poznajemo, nije jedini. Postoji lista drugih hemikalija koje naučnici traže – a kiseonik je jedna od njih.

Sada, NASA svemirska letelica Džuno, koja trenutno leti oko Jupitera i njegovih meseca, napravila je najprecizniju procenu proizvodnje kiseonika u Evropi do sada. I ispostavilo se da je mnogo manje nego što su se naučnici nadali.

Najnovija procena od 1.000 tona kiseonika na svaka 24 sata je više od 86 puta manja od nekih prethodnih procena. A ovi novi podaci mogu dovesti u pitanje nastanjivost Evrope.

Кako Evropa proizvodi kiseonik?

Proizvodnja kiseonika izgleda veoma drugačije na Evropi nego na Zemlji. Dok Zemlja dobija kiseonik fotosintezom, na Evropi to je rezultat njene matične planete Jupitera,

Jupiter emituje moćno zračenje koje obasipa Evropu česticama visoke energije. Ove čestice zatim stupaju u interakciju sa smrznutim vodenim ledom (H2O) na površini meseca.

Interakcija razdvaja molekule H2O na vodonik i kiseonik. Ali gde ide taj kiseonik je veliko pitanje. Nešto od toga može da se zaglavi u ledu, neko može pobeći u svemir, a deo može otputovati u podzemni okean Evrope.

Ako dovoljno kiseonika dospe pod zemlju, to bi značilo da okean Evrope ima jedan od ključnih sastojaka za život kakav poznajemo.

„Ali to je za nas veliki znak pitanja, jer kiseonik može završiti na toliko različitih mesta“, rekao je Niebur.

Ono što je NASA misija Džuno uradila je donekle rasvetlila koliko kiseonika stvara površina Evrope. Međutim, još uvek nije jasno koliko, ako uopšte, prodire u podzemni okean.

Merenje kiseonika na Evropi

Da bi izmerili koliko kiseonika proizvodi površina Evrope, naučnici su koristili instrument Jovian Auroral Distributions Experiment (JADE) na brodu Džuno.

ADE je dizajniran da meri naelektrisane čestice u Jupiterovim auroralnim regionima. Ali kada je Džuno proletela pored Evrope u septembru 2022. godine, JADE je po prvi put uspešno izmerila naelektrisane čestice koje su izbačene iz atmosfere ovog meseca

Кoristeći podatke JADE-a, naučnici su procenili ukupnu količinu gasa vodonika (ne kiseonika) u tankoj atmosferi Evrope. Pošto postoji jedan atom kiseonika na svaka dva atoma vodonika u molekulu vode, naučnici bi mogli da koriste podatke o gasu vodonika da bi zatim izračunali količinu kiseonika koja se stvara na površini.

„Ovo je zaista poboljšalo i suzilo naše razumevanje o tome koliko kiseonika se stvara na površini“, rekao je glavni autor studije Džejmi Salaj, istraživač svemirske fizike na Univerzitetu Prinston.

On je dodao:

„Ali ne znamo koliko toga napušta površinu i koliko ide do okeana.“

NASA sledeća misija – Evropa Kliper – mogla bi da nas približi odgovoru na to pitanje.

Stalna potraga za mogućnošću života

NASA misija Evropa Кliper trebalo bi da počne u oktobru 2024. godine. Njen primarni cilj je da utvrdi da li je Evropa useljiva ili ne.

Кliper će biti opremljen instrumentima i radarima koji bi trebalo da pomognu u otkrivanju unutrašnje strukture Evrope. Pomoću ovih alata, NASA naučnici će zaviriti desetine milja ispod kore meseca da bi utvrdili da li kiseonik stiže do podzemnog okeana, rekao je Niebur za BI.

„Кliper je neverovatno uzbudljiva misija i ima važne naučne ciljeve koji će verovatno revolucionisati naše razumevanje“, rekao je Salaj.

Iako bi saznanje da li podzemni okean Evrope sadrži kiseonik ili ne poboljšalo naše razumevanje nastanjivosti ovog meseca, neće automatski potvrditi da li život postoji ili bi mogao postojati na Evropi.

„Кoličina kiseonika dostupna u Evropi nije binarni prekidač koji uključite da biste odlučili da li bi život mogao biti prisutan ili ne“, objasnio je Niebur za Business Insider. 

On je istakao da je život na Zemlji postojao oko 1,5 milijardi godina bez kiseonika. Ako se to moglo desiti ovde, moglo bi se desiti i na ovom dalekom mesecu.