BORIO SE ZA SRBIJU, A UMRO U IZGNANSTVU: Ratni heroj sa 20 odlikovanja, učio od najboljih stratega Živojina Mišića i Stepe Stepanovića

IO je brigadni general, nosilac 20 odlikovanja, čak dva puta dobijao Orden Belog orla sa mačevima četvrtog reda, jurišima u Prvom svetskom ratu oslobađao je porobljene teritorije od Makedonije do Vojvodine, ali je preminuo u izgnanstvu, daleko od zemlje za koju se požrtvovano borio.

Zvao se Dušan Dodić(1883-1955) i rođen je u malom Milutovcu kod Trstenika, gde je nedavno obeleženo 140 godina od njegovog rođenja i to u školi, koju je pohađao.

Potomak je junaka i „težaka“, vrednih orača i berača sa leve obale Zapadne Morave.

U rodnom kraju je završio osnovnu školu, gimnaziju u Kruševcu upisuje 1894.godine, a maturira u Kragujevcu sa generacijom 1899/1900. Od tada njegov životni put postaje – vojnički. Na Vojnoj akademiji je učio od najboljih stratega, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Dragutina Milutinovića. Jezike mu predaje Bogdan Popović, njegov brat Pavle i čuveni dr Aleksandar Belić.

Srpske oficire školovali su vrhunski profesori i njima je potonji general mnogo dugovao. Na frontu, međutim, za pokazano junaštvo bio je „odgovoran“ – lično. Herojstvo o kojem su posvedočili njegovi vojnici može se pročitati u autentičnom Ratnom dnevniku, koji je vodio od 27. avgusta 1918. do 24. novembra, 1919. godine.

Iz tog zapisa, mi vidimo i njegovu brigu za svakog vojnika – prenosi za „Novosti“ istoričarka Jelena Vukčević iz Muzejske zbirke NU Trstenik, koja je zajedno sa kolegom, istoričarom Zavičajnog muzeja Jagodina Duškom Grabović priredila dnevnik u posebnom izdanju i izložbu, koja je obišla Srbiju. – General Dodić je neposredno tokom proboja Solunskog fronta sa svojom jedinicom oslobodio Kavadarce, Štip, Kočane, Vranje, Niš, Aleksinac, Varvarin, Jagodinu, Bagrdan, Lapovo, Veliku Planu, Smederevo, Belu Crkvu, Vršac i Temišvar.

Njegov ratni dnevnik, koji je pre dve godine i digitalizovan kroz posebnu online aplikaciju, vanredno je istorijsko svedočanstvo.

– Ta knjižica je značajan izbor za proučavanje događaja 1918-1919.godine, jer svojim sadržajem pruža sliku o proboju Solunskog fronta, oslobođenju Srbije i operacijama u Banatu iz ugla neposrednog učesnika – iznosi istoričar Duško Grabović.

Srpski vojnici bili su prvi na bojnom polju, ginuli su i štitili saveznike. Neprekidni marš trajao je punih 15 dana. Bio je to jedinstven primer u jesen 1918.godine: pešačka trupa je u stopu pratila konjicu.

– Zbog toga više od pola ljudi hramlje, a usled uboja na nogama- piše general Dušan Dodić. – Ali ravnodušno podnose sve teškoće ovog mučnog marševanja. Uopšte, svi su bili dostojni svojih predaka, koji su za otadžbinu svoje živote polagali.

Osim Ordenom Belog orla, slavni general odlikovan je i Ordenom Svetog Save, Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda. Mobilisan u Drugom svetskom ratu, završava u zarobljeništvu. I pored brojnih zasluga i priznanja, biva zaboravljen. Nikada se nije vratio u Srbiju, niti video svoju ćerku Simonidu i sinove Vladislava, majora kraljeve garde streljanog u Jajincima, i Ratoljuba, koji je imao izuzetnu karijeru. Preminuo je u dvorcu Farlar kod Osnabrika, a sahranjen u kripti Crkve Svetog Đorđa.

Potomci su, međutim, čuvali sećanje. Prof.dr Veljko Milutinović, unuk generala Dodića posvedočio je za „Novosti“ da je deda bio i junak, ali i tragična ličnost.

– U Kraljevini je ranije poteran u penziju, kako bi se napravilo prostora za napredovanje kadrova iz Hrvatske, a uz to, dosta je kritikovao stanje u vojsci i isticao da nismo spremni za rat koji se očigledno približavao – ispričao nam je prof. dr Veljko Milutinović. – Potom mu, kao i drugim generalima od ugleda u narodu, koje su Nemci zarobili u vreme Drugog svetskog rata, Tito nije dozvoljavao da se vrati u zemlju.

Dušan Dodić umire daleko od svoje otadžbine i rodnog Milutovca. Ali, i tu je ponovo oživelo sećanje na njega, 140 godina od njegovog rođenja, škola, koju je pohađao, obeležila je 163 godina rada. Osim izložbe o generalu Dodića, nadahnut program priredili su đaci.

Školu „Rade Dodić“ pohađaju učenici iz Milutovca, ali i Poljne, Male Drenove, Riljca, Božurovca. Deca su obukla srpske uniforme i predstavila junake Prvog svetskog rata, čiji je nemali broj porastao na obali Zapadne Morave.

Ova generacija neće zaboraviti da je potekla iz kraja generala Dodića.