KAKO JE PUTINOV ČOVEK PROMENIO FUDBAL – ZAUVEK: Prva MILIJARDA nije bila njegova…

Današnji Mančester siti, Pari Sen Žermen možda ne bi postojali da im on nije pokazao kako se to radi. Kao što ni Saudijcima bez njega fudbal možda ne bi pao na pamet kao „igračka“.

DEMBELE POJAČANJE PSG: Fudbaler Barselone Osman Dembele se dogovorio sa Pari Sen Žermenom? Teče rok do ponoći

Abramović tri godine nije mogao da prisustvuje utakmicama na Stamford Bridžu, jer su tamošnje vlasti nagovestile da mu neće obnoviti vizu. Kada je 2021. njegov klub u Lisabonu osvojio Ligu šampiona, on je ipak mogao da bude prisutan na stadionu Benfike, jer poseduje i portugalsko državljanstvo. Kao i u prethodnim decenijama, oligarh iz Saratova snašao se u teškoj situaciji i pronašao izlaz.

Tokom 1996. i 1997, zajedno sa Borisom Berezovskim kupio je Sibnjeft (današnji „Gasprom“) za 100 miliona dolara, a nedugo posle toga je vrednost kompanije eksplodirala do milijardi. Dok je brzo moglo da se zaključi da je i početna cena trebalo da bude veća i nakon što je Abramovič priznao na sudu da je platio ogroman novac za mito, uveliko je bio za kormilom engleskog kluba, koji je kupio 2003. godine od Kena Bejtsa za 140 miliona funti.

Englezi su posle toga ipak pisali o ogromnim Abramovičevim pozajmicama klubu, ali ne detaljno kao do ovog proleća. Tokom aprila su sa Kipra procurili podaci o „of-šor“ firmama i o komplikovanoj putanji kojom je novac stizao u Čelsi. Pre svega, otkrivena je pozajmica od čak 224 miliona funti, izvršena nedugo nakon što je Rus kupio klub i to bez obaveze da bude istraženo poreklo novca. Uplata je legla na račun Fordstam limiteda, kompanije koja je bila u vezi sa Čelsijem i ta transakcija nije bila predmet bilo kakve istrage. Međutim, procurili dokumenti otkrili su da je ta pozajmica došla od kompanije „Kelvedon Vorldvajd“, koja je registrovana na Devičanskim Ostrvima i čiji je vlasnik takođe Abramovič.

Tokom prve dve godine Romana Abramoviča na čelu kluba, 382 miliona funti je stiglo u Čelsi i kupljene su zvezde svetskog fudbala, poput Arjena Robena iz PSV Ajndhovena za 18 miliona funti ili Didijea Drogbe iz Olimpik Marseja za tada velikih 38,5 miliona evra. Doveden je i trener Žoze Murinjo, a klub je samo u prve dve godine pod Abramovičem potrošio čak 230 miliona funti i u tome nadmašio i evropske gigante, poput Junajteda, Reala ili Juventusa. Stizale su titule prvaka Engleske, početkom sledeće deceniije stigla je i prva titula prvaka Evrope…

A u Engleskoj ima onih koji tvrde da bez Putina ne bi ni mogao da kupi Čelsi. U toku 2003. godine, Abramovič je dogovorio „spajanje“ svoje kompanije Sibnjeft i konkurenskog Jukosa, što je bilo prepoznato kao simbol novog ekonomskog rasta Rusjie. U oktobru te godine, oligarh Mihail Hodorovski, tvorac Jukosa, uhapšen je na aerodromu u Sibiru i optužen za prevaru i za utaju poreza, zbog čega je proveo 10 godina u zatvoru kao veliki Putinov protivnika. Posle toga je otkazan dogovor o spajanju Abramovičeve kompanije i „Jukosa“ Hodorovskog, koji je preuzet od strane zvanične Moskve i prodat na aukciji. U tome su mnogi prepoznali Putinov znak da će bogataši morati da se povinuju njegovog volji i možda i simbolično, Abramović je postao gubernator Čukotske, regije u Sibiru i sopstvenim novcem podsticao je investicije u tom siromašnom regionu.

„Neko lukav kao Abramovič bi shvatio nova pravila i to da mora da ostane na pravoj strani“, rekao je za Gardijan Englez Džon Loh, konsultant i stručnjak za Istočnu Evropu. On veruje da Abramovič ne bi uopšte mogao da kupi klub da se Putin nije slagao sa tim.

Abramovič je iz čitavog haosa oko Jukosa izašao kao mnogo bogatiji nego što je bio, jer iako dogovor o spajanju njegove forme sa kompanijom Hodorovskog nije prošao, Jukos mu je već bio isplatio prvu ratu od 1,25 milijardi dolara – u maju 2003. Deoničari Jukosa godinama su se borili da ta transakcija bude poništena, a novac vraćen, ali se to nikad nije dogodilo. A ta uplata „teška“ više od milijardu dolara legla je na račun kiparske kompanije „Kravin Investments“, za koju je uz dosta napora utvrđeno da je imala veze sa kupovinom Čelsija. Doduše, to nije moglo biti utvrđeno direktno, već je sve otkriveno tako što je „roditeljska firma“ bila gore navedeni „Kelvedon vorldvajd“, koji je naknadno upumpao više od milijardu funti u Čelsi.

„Otkriveni su podaci koji utvrđuju da je ‘Kravin’ zaista platio 1,28 milijardi dolara ‘Kelvedonu’, a Abramovičevi advokati nisu želeli da komentarišu odnos ovih kompanija, kao ni Čelsi, koji je rekao da bi za sve to trebalo pitati bivše vlasnike kluba“, piše „Gardijan“.

Na tom mestu nije kraj ispitivanju porekla novca koji je iz Rusije stigao u Čelsi, jer je 2005. Gasprom kupio preostalih 73 odsto Abramovičevog Sibnjefta za 13 milijardi dolara. Tim prilivom, Abramovič je podigao Čelsi na dotad neslućene visine uz čitavu šemu of-šor kompanija, pa se mogu pronaći i njihova sedišta na Karibima – na ostrvima Kurakao i Aruba. U tom procesu je i Abramovičev „Kelvedon“ preimenovan u „Lindeza Vorldvajd“ 2011. godine. Kako je objašnjeno, Lindezin novac je poticao upravo od prodaje „sibirske naftne kompanije“. U prevodu, Sibnjefta.

Abramovič je tako obrnuo čitav krug, jer je sredinom devedesetih sa saradnicima na sve načine pokušavao da privatizuje kompaniju za vreme mandata predsednika Rusije Borisa Jeljcina, da bi je 10 godina kasnije prodao na način koji mu je doneo milijarde. „Dogodilo se to u Putinovoj Rusiji, u kojoj su oligarsi poput Čelsijevog gazde mogli da napreduju sve dok su pokazivali lojalnost predsedniku“, piše Gardijan.

Pozajmice Abramovičevog „Kelvedona“ Čelsiju počele su da se astronomski povećavaju, počev od 578 miliona tokom 2007. godine, do više od milijardu dolara 2014. godine. Engleske fudbalske vlasti nisu previše ulazile u poreklo novca, klub je razbacivao stotine miliona, dovodio svetske super-zvezde, a fudbal više nikad nije ostao isti.

„Abramovič je promenio fudbal i od ‘igračke’ milionera stvorio igračku milijardera“, rekao je za „Gardijan“ Kiran Megvajer, fudbalski finansijski ekspert. „Rapidno povećanje plata, iznosa transfera i kompenzacija za menadžment, postavili su nove standarde na koje su i ostali klubovi morali da pristanu“, tvrdi on. UEFA je pokušala da se odbrani Finansijskim fer-plejom, za koji Megvajer tvrdi da „ne bi ni postojao da nema Mančester sitija i Čelsija“.

Ipak, „FFP“ nije mogao da previše uzdrma Čelsi, iako je taj klub smislio najkreativniji način da se suoči sa njim. Između ostalog, i zbog toga je kupovao gomilu talenata širom sveta koji često nisu ni prišli prvom timu, a sada pokazuje kreativnost i potpisivanjem ugovora kakvi su retko viđani kroz istoriju, poput osmogodišnjih i desetogodišnjih, kojim se „amortizuju“ troškovi i na godišnjem nivou postaju manji u „knjigama“.

Posle dve decenije tokom kojih je promenio čitav fudbal, Abramovič je napustio Čelsi otpisujući svoj dug prema klubu. „Prodaja Čelsija izvedena je po pravilima britanskih vlasti i naš klijent je istakao da će sav iznos dobijen prodajom biti doniran humanitarnim fondacijama“. Međutim, ni to nije baš prošlo kako je isprva bilo napisano, već onako kako je Abramovič zamislio. I spletom okolnosti, i njegov odlazak, kao i odlazak iz Čelsija, direktno su ostali povezani sa jednim čovekom – Vladimirom Putinom.