DEPRESIJA JE DIJAGNOZA KOJA MOŽE IMATI FATALAN ISHOD : „Anđeli idu prerušeni u ljude“!

U današnjoj emisiji „Posle ručka“voditelj Vanja Bulić razgovarao je sa gostima na temu depresije.

Svaka druga osoba u Srbiji ima simptome depresije!

Kako prepoznati depresiju i da li se ona može izlečiti?

Gosti u studiju bili su: Ljiljana Avramović, Nataša Medić, Zorica Karanović i Željko Grujić.

Depresija je česta dijagnoza u Srbiji.

– Ljudi često u Srbiji zovu depresijom ono što i nije depresija. Prihijatri neće da etiketiraju na početku lečenja bolest, ali kasnije se. U poslednje vreme vidim maskirane depresije, sakrivene su somatskim, telesnim simptomima – rekla je Ljiljana Avramović i dodala.

– Ako postoji neki proces koji je zahvatio mozak onda govorimo o organskim depresijama. One su jako teške. Funkcionalne su one o kojima mi pričamo.

Gubitak jednog člana porodice često bude okidač za početak niza psiholoških problema.

– Nekad se pokrene niz događaja, separacija, gubitci dovode da organizam postane fragilniji. Uzburka se i materijalna sfera života. Onda se podigne pritisak, a mi ne razmišljamo o tome što može da dovede do moždanog udara, nego rešavamo trenutnu stuaciju. Nagomilavanje događaja nas iscrpi – rekla je Nataša Medić.

Najlakše je nešto pokušati sakriti. Svi to vide, a vi mislite da ste uspeli u tome, s aslika je sasvim drugačija.

– Vi sami znate kolika je provalija u vama i šta ju je napravilo. Prošli smo težak period moja porodica i ja. U jednom trenutku bila sam sigurna da ću umreti. Divim se mojoj majci koja je sa mnom prošla kroz sve. Rekla sam majci u jednom trenutku da me vodi na Zlatibor jer želim da idem tamo da umrem. Majka je bivši policajac i ona je pozvala svog kolegu, bivšeg inspektora policije i odveli su me da mi ispune poslednju želju. Otišli smo gore na planinu, bili smo u toploj prostoriji, ali meni je bilo hladno. Pozvali smo gazdaricu tog apartmana da nam pojača grejanje. Nisam ništa znala o čoveku koji je došao. Aleksandar Pavlović je cepao drva za manastir Dubrava i kada je ušao u apartman, ne znam zašto, ja sam počela da pričam o problemu. Otvortila sam se. Ja mu se ovom prilikom zahvaljujem. Posle moje priče rekao je da dolazi sutra planinskim džipom i idemo u manastir Dubrava – počela je svoju priču Zorica Karanović i nastavila.

– Sam Bog ga je poslao. Anđeli idu prerušeni u ljude. Rekao je da me vodi na mesto gde se dešavaju čuda. Ja sam mislila da neću preživeti taj put, nisam mogla ni da hodam, otišli smo. U manastiru su nas sačekali otac Danilo i mati Teodora. Ispovedila sam se i molila. Nisam mogla da jedem, a kafu nisam smela da popijem, mati teodora mi je donela kafu sa šećerom i rekla „videćete biće sve dobro“. Proveli smo tamo jedan dan u molitvi. Vratili smo se u apartman i sutradan sam otšla do spomenika na Zlatiboru i vratila se. Bili su simptomi prisutni, ali daleko manji. Bog mi je poslao ljude, a ja sam shvatila da sam ja uzrok mog problema. Dozvolila sam da me i tuđi problemi pored mojih zaokupe, ali sam naučila da pravim razliku i prezahvalna sam na svemu. Bila ja jako teška lekcija za sve one koji me vole i kroz šta su sve sa mnom prošli – rekla je Zorica Karanović i zahvalila se profesorki Miri Glišić koja je pružila pomoć, ljubav i pažnju u procesu oporavka.

Da li je atipično da se posle nakupljenih stresova upadne u depresiju

– Sklonost ka optuživanju i samoprekoru dovodi do snižavanja i samopoštovanja i osećanja manje vrednosti i ponašanja koja nisu zdrava po nas. Depresija je dijagnoza koja ima fatalan ishod. Treba napraviti razliku u svakodnevnim stvarima. Osećaj jako velike iscrpljenosti je prisutan ako čovek pokuša drži sve pod kontrolom – rekla je Nataša Medić.

Svaki drugi čovek pomišlja na suicid.

– Osuđivao sam sebe. Želeo sam da imam četvoro dece i da pružim ljubav, a sve se raspalo. Povuko sam se u sebe, umor me je savladao od borbe konstantne, pao sam u depresiju. Na kraju Bog ti da snagu. Terao sam sam sebe da radim. Majka, važne osobe i par prijatelja je bilo uz mene kada mi je bilo najteže. Razumeli su me i nisam tražio ništa drugo nego da budem samo sa svojom decom. Sanjao sam svoju decu koju nisam mogao da vidim, a živeli su na spratu iznad mene. Pokušavao sam da dođem u kontakt sa decom, ali majka je sve blokirala i telegone i društvene mreže. Tako da ne mogu ni to. Najveći lek u svemu je ljubav, dati je nekom i voleti – rekao je Željko Grujić i dodao.

– Šetao sam i sreća da živim u kući pa sam radio. Fizička aktivnost je bitna. Ljudi, kada ste u probelmu vas izbegavaju. Na kraju smo stigli do onog da je zaista tačno da ko ima jednog ili dva prijatelja, je bogat čovek.

Ljudi pokušavaju da kriju svoje stanje jer se plaše reakcije drugih

– Postoje ljudi koji nisu ni svesni depresije, drugi je kriju jer misle da je sramota. Oni koji imaju jasne dijagnoze se leče i uzimaju lekove i smatraju da ne trebaju više da dele, podelili su sa svojim psihijatrom i to im je dovoljno – istakla je Ljiljana Avramović.

Zašto je ljude sramota da pričaju o depresiji.

– To je nekako tradicionalno. Ta izloženost sudu javnosti i procena da nas neko procenjuje, a nekome ko je sklon depresiji i ima je i zna kakvu sliku projektuje, njemu je jako je teško izložiti sebe sudu javanosti i izdržati sve to. Jako je nezahvalno čeprkati po ljudskoj duši – rekla je Nataša Medić.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv,rs