Navodi da su iza svega stajali isključivo američki interesi.
“Konferencija Natoa u Bratislavi u aprilu 2000. jasno je stavila do znanja da SAD žele da nadoknade stacioniranje trupa na Balkanu, odnosno sve ono što su zanemarile tokom Drugog svetskog rata. Tu treba tražiti ključ u razumevanju aspekata akcije iz 1999”, naglašava Vimer.
Prema njegovim rečima, zbog toga je to bio rat koji nije mogao biti izbegnut.
Tokom 1998. i 1999. godine Vimer je bio potpredsednik Parlamentarne skupštine Oebsa koja je bila nadređena Verifikacionoj misiji Oebsa koju je 1998. predvodio Vilijem Voker.
Na pitanje koje dokaze je Oebs imao kada je Voker direktno optužio srpske snage bezbednosti da su 15. januara 1999. godine u selu Račak počinile ratni zločin, Vimer kaže da on zapravo nikada video taj izveštaj i da je očigledno da je taj događaj bio samo “PR mera” kako bi se stvorili uslovi za Nato intervenciju.
“Uprskoj mojim i zahtevima predsedavajućeg saveta Oebsa nikada nam nisu predočeni rezultati istrage iz Račka. Očigledno je da je to bila PR mera kako bi se stvorio povod za rat”, navodi Vimer.
Upitan da li su pregovori u Rambujeu održani u februaru 1999. na bilo koji način mogli da spreče bombardovanje, Vimer kaže da je Nato od SRJ tada tražio da prihvati nemoguće uslove.
“Nato je u Rambujeu insistirao na pravima u Jugoslaviji koje je tokom Drugog svetskog rata imao Vermaht. Predsednik Milošević nije želeo da prihvati ovakvu vrstu okupacije koja je dozvoljavala strane baze sa okupacionim karakterom”, ističe Vimer.
Prema njegovim rečima nemačke bezbednosne službe znale su pravu sliku na terenu i 1998. i 1999. godine, ali da ti izveštaji nisu prihvaćeni zato što su čelnici Nato već doneli odluku o angažovanju protiv SRJ.
“Bundesver je bio upoznat sa detalјnim izveštajem o situaciji na prostoru Kosova. Taj izveštaj je bio predstavljen i Parlamentu, ali nikada nije prihvaćen. Jednostavno, Nato linija je preuzela primat u daljem razvoju događaja. Tvrdim da sa Helmutom Kolom kao kancelarom Nemačke do rata nikada ne bi došlo, a isto važi i za Oskara Lafontena. Kol je morao da ode da bi ovaj rat mogao da započne”, ocenio je Vimer.
Otkriva da je pre intervencije imao više tajnih razgovora sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i da se razmatrala mogućnost da Kosovo dobije status Južnog Tirola.
“Diskusije sa Miloševićem su bile ciljane, orijentisane na činjenice i profesionalne. Svelo se na to da Kosovo dobije status Južnog Tirola. Međutim, ovaj plan nikada nije zaživeo”, kaže Vimer.
Ističe da Srbija ima “prirodno pravo” da se bori za suverenitet svoje teritorije.
“Prirodno je pravo države da se zalaže za svoje nacionalne interese, o tome nema potrebe komentarisati”, kaže Vimer.
On je rekao da su poslednji potezi Prištine oko ukidanja dinara samo deo “šire slike” i samo dodatno komplikuju “trajni problem”.
Ocenujući nedavnu posetu ministra odbrane Nemačke Borisa Pistorijusa Srbiji i tvrdnju da Nemačka čvrsti iza nezavisnosti Kosova, Vimer kaže da je ova zemlja pokušava da stvori činjenice kojima bi opravdala svoje učešće u Nato intervenciji.
“Nemačka je učestvovala u akciji Nato 1999. godine i od tada na svaki način želi da proizvede činjenice kojima bi opravdala privid te ‘legitimne’ operacije”, kaže Vimer.
Upitan kako ocenjuje trenutni položaj manjinskih zajednica na Kosovu, Vimer je kratko odogovorio da je situacija na Kosovu generalno “uvek na ivici noža”.
