VUČIĆ PREDSTAVLJA SRBIJU: Saveta bezbednosti UN o Kosovu predsednik oštro i jasno izneo sve argumente

U Njujorku se održava sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, a Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravlja danas o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša (Antonio Guterres) o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Srbiju na sednici predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Redovni šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji predstavlja specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade. Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a održava se u vreme pojačane zategnutosti između Beograda i Prištine, čemu doprinose sporenja oko upotrebe dinara na Kosovu i oko upravljanja većinski srpskim opštinama na severu Kosova, kao i procedura prijema Kosova u Savet Evrope.

Takođe, prištinskoj delegaciji nije bilo dozvoljeno da uđe u zgradu.

Ispred mesta gde sedi predsednik Srbije Aleksandar Vučić piše Srbija, dok ispred Vjose Osmani stoji tabla na kojoj piše – Vjosa Osmani Sadriu.

Šamar za Prištinu odmah na početku sednice SB UN još jedan dokaz da tzv. Kosovo nije država.

16.32 – Obraćanje Vučića

Predsednik Srbije podsetio je da je 19.4.2024. bilo tačno 11 godina od Briselskog sporazuma.

– Jedan od potpisnika bila je EU. Iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz tog sporazuma.

Vučić je istakao da Srbi imaju 11 godina neispunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina i slučajne ili namerne nesposobnosti EU da stvari pomeri sa mrtve tačke, iako je garant tog sporazuma.

– Ovih 11 godina je 11 godina neispunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina – naglasio je Vučić.

– Dozvolite mi da vas podsetim da je ova hitna sednica održana na zahtev Republike Srbije, da su privremene institucije na tzv. Kosovu predvođene Aljbinom Kurtijem prouzrokovale tenzije. Srbija je Savetu bezbednosti UN predstavila sve što se dogodilo, pravno nasilje, fizičko nasilje i selektivno targetiranje Srba na KiM. Svi članovi SB UN su procenili da su naši argumenti i podnete žalbe bili u skladu sa činjenicama – rekao je.

– Ovde se ne poštuju suverenitet i integritet Srbije na način na koji je predodređeno.

– Zaposleni u institucijama koji još uvek tamo rade plaše se od neosnovanog hapšenja od strane režima Aljbina Kurtija.

Predsednik je ukazao i na to da je Priština ukinula dinar na Kosovu i Metohiji, a što je kulminacija produžene etnički motivisane kampanje protiv Srba i drugih nealbanaca.

Istovremeno traje konstantna represija od strane Albanaca, desilo se 16 napada, pucnjava, zastrašivanja sve manjeg broja povratnika. Nasilno uklanjanje tabli od strane policije sa nazivima imena na srpskom jeziku. Kontinuirani napadi u okviru kampanje progona Srba produbili su se, progonitelji Srba su zaplenili velike količine medicinskih sredstava u Zubinom Potoku i Kosovskoj Mitrovici. UNMIK-u nedostaje preciznosti o događajima iz ovog perioda – rekao je Vučić.

Vučić je podsetio i na ilegalnu eksporpijaciju srpskog zemljišta za izgradnju prištinskih vojnih baza, arbitrarna hapšenja desetina uticajnih Srba, stalno prisustvo policijskih vozila u mirnim sredinama, bespotrebno pucanje, otimanje imovine SPC, preoravanje i uništavanje srpskog groblja…

Vučić je podsetio na napad na Miloša i Stefana Stojanovića.

– Još jedan pokazatelj da je Aljbin Kurti lagao jeste kada je govorio o navodnom uvođenju tromesečnih perioda kad je reč o uvođenju nove valute, što se nije desilo, a stalno biva nagrađen. A ovo ukazuje da nikad nisu govorili istinu – naglasio je Vučić.

– Očekujemo od UNMIK-a da daju jasan i precizan izveštaj o situaciji na terenu, i objektivan – rekao je.

16.00 – Počela sednica

– Prošlo je 11 godina od ključnog sporazuma između Beograda i Prištine. 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti EU, kao garanta Briselskih sporazuma – rekao je Vučić.

Sednica je počela u 16.00 sati po srednjoevropskom vremenu, a sednicu je otvorila predsedavajuća Savetu bezbednosti za april, Vaneša Frejzir. Prištinu predstavlja predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.

Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a održava se u vreme pojačane zategnutosti između Beograda i Prištine, čemu doprinose sporenja oko upotrebe dinara na Kosovu i oko upravljanja većinski srpskim opštinama na severu Kosova, kao i procedura prijema Kosova u Savet Evrope.

Guteres je u redovnom izveštaju, koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, naveo da su, uprkos izvesnom napretku u implementaciji sporazuma postignutih uz posredovanje EU, tenzije između Beograda i Prištine povećane, a da je bezbednosna situacija na severu Kosova i Metohije ostala krhka.

Ujedno, on je ukazao da nije bilo napretka ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština uprkos diplomatskom pritisku i izrazio zabrinutost zbog primene nove regulative o platnom prometu koja je, kako je naveo, uticala na ekonomska i socijalna prava Srba i drugih nevećinskih zajednica.

On je pozvao na hitan razgovor o otvorenim pitanjima u okviru dijaloga uz posredovanje EU, kako bi se osigurala prava svih pogođenih zajednica i najugroženije grupe bile zaštićene.

Guteres je najoštrije osudio, kako je naveo, ozbiljan bezbednosni incident 24. septembra u Banjskoj, koji je doveo do tragičnog gubitka života i pozvao na završetak istrage i „privođenje počinilaca pravdi bez odlaganja“.

U oktobru prošle godine održana je poslednja redovna sednica Saveta bezbednosti UN o radu Unmika, dok je u februaru ove godine na zahtev Srbije, a nakon odluke prištinskih vlasti da zabrane upotrebu dinara, održana vanredna sednica SB UN.

16.05 – Karoline Zijade predstavila redovni šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a

Redovni šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji predstavlja specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade.

– Zapazila bih da je ovo moje drugo obraćanje ove godine. Izveštaj pokriva najnovija dešavanja od 19. septembra, do 15. marta. Održala sam mnoge konsultacije, a jedan od ključnih zapažanja jeste nezadovoljstvo nivoom napretka koji je postignut kroz politički dijalog i efekata koje to ima – rekla je Karoline Zijade.

– Tokom nekoliko meseci usmereni su veliki napori da se reši sporno pitanje legitimiteta samouprava u četiri opštine koje su uglavnom naseljene samo etničkim Srbima sa KiM.

– Sakupljen je dovoljan broj potpisa, da bi započeli opoziv gradonačelnika koji su prethodno izabrani sa manjim brojem glasača – rekla je.