ODREĐENA VRSTA STRESA POTREBNA ZA PREŽIVLJAVANJE: Otkrivamo dobre i loše strane stresa!

Stres je loš, zar ne? Ili je dobar? Neki stručnjaci reći će da je oboje tačno. Određena vrsta stresa potrebna nam je za preživljavanje, ali živeti stresno iz dana u dan nosi svoje posledice na naše fizičko i psihičko zdravlje.

Sa druge strane opuštanje je naše prirodno stanje, ali nažalost niko nas nije učio kako to razvijati, a danas se većina ljudi suočava sa kroničnim stresom i njegovim posledicama koje zahvataju svaku ćeliju u našem telu.

Potreban nam je neki stres kako bi odmah ujutro ustali iz kreveta? A kada se vozimo na posao u svom autu, potreban nam je stres kako bi nas upozoravao i kako bismo reagovali na ono što se događa na putu? Dakle, stres ima svoju ulogu. Ali šta ako se visok nivo stresa događa jedan za drugim? Sa medicinskog gledišta, neprekidno iskušavanje stresa prerasta u hronični stres, a to je vrlo loša vest. Naime, hronični stres oslabljuje naš ​​imunološki sistem, pa postajemo osetljivi na bolesti i oduzima nam kvalitetan san.

Srećom, za to postoji rešenje. Ključ je naučiti kako upravljati reakcijama na stres, odnosno kako odgovarati na razne situacije iz pozicije mira. Ako želite promeniti svoj ​​stresni način života, morate razvijati i koristiti nove veštine oslobađanja od stresa. U tu svrhu naučite tehnike za usmeravanje vašeg uma i tela u stanje mira. Naime, stres je većini ljudi automatizovan u životu, jer dolazi sa ljudskim operativnim sistemom, pa se odmor i opuštanje trebaju naučiti i praktikovati. Iako je opuštanje prirodno, naučeni smo na suprotno, pa sada ponovno trebamo naučiti kako to činiti.

Generalno, stres je reakcija našeg tela na strah koji percipira naš ​​um. Postoji mnogo vrsta strahova i stresova koji su uobičajeni, u prvom redu bol i poniženje. Tu su i mnogi stresori koji su individualni za svaku osobu. Na primer, neko smatra da su paukovi baš cool, vole ih videti i gledati dok im hodaju po ruci. Sa druge strane puno ljudi poludi kad ih vidi, vrišteći pobegnu i za njih je to veliki stresor. Stoga, pre svega trebali bi osvestiti koji su naši vlastiti stresori.

Kada naš um prepozna stresnu situaciju (kao što su na primer paukovi ili neočekivani finansijski izdaci), on odmah obavesti naš nervni i endokrini sistem. Od tamo, svaka ćelija u našem telu dobija informaciju o stresu i u našem telu se blokira imunološki sistem, regeneracija ćelija, kreativno razmišljanje itd. Naše srce se ubrzava, disanje postaje brže, a krv se preusmerava iz naših unutrašnjih organa. U tom trenutku spremni smo za borbu ili beg. I to je u redu ako je jelen skočio ispred vašeg automobila!

Ali, kada se stres nastavlja iz jedne krize u drugu ili se događa često, onda naše telo nema priliku potpuno oporaviti od stresa. Ako se stres nastavlja danima, onda možete očekivati ​​da će uslediti ozbiljni zdravstveni problemi. Tokom hroničnog stresa, oslobađaju se hormoni stresa u naš ​​krvotok. Višak kortizola u mozgu blokira serotonin (hormon sreće), tako da se počinjemo osećati depresivno na duže vreme. Hronični stres negativno utiče na gotovo svaku ćeliju u našem telu. On čak može uticati i na naš DNK.

Oko 90% svih bolesti današnjice uzrokovani su stresom i to nije nimalo lepa slika. Ne treba vas hvatati panika, jer se sa stresom može vrlo efikasno upravljati sa adekvatnim jednostavnim vežbama o kojima će biti reči u jednom od idućih postova.

Izvor: Opusteno.rs
Foto: Arhiva