MENTALNI POREMEĆAJ KOJI BI TREBALO LEČITI: Glavno obeležje su strah i prekomerna briga

Aktuelna istraživanja se bave utvrđivanjem veze između anksioznosti i određenih delova mozga čiji poremećen rad može biti uzrok ovog poremećaja kod nekih osoba.

Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti. 

Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne – omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju „bori se ili beži“. 

Faktori rizika za pojavu anksioznosti

• Trauma. Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
• Stres izazvan bolešću. Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja. 
• Ličnost osobe. Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
• Drugi mentalni poremećaji. Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
• Anksioznost u porodici. Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
• Droga i alkohol. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.

• lupanje srca
• napetost mišića
• znojenje
• kratak dah
• vlažni i hladni dlanovi
• pritisak u glavi
• glavobolja
• vrtoglavica
• doživljaj gušenja
• bol u grudima

Nakon što je utvrđeno da trenutno patite od nekog oblika anksioznosti, možete razmotriti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju:

1. Promena životnih navika. Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih, blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike (što može preporučiti lekar, a možete pokušati i sami – u sledećem odeljku su konkretni saveti).

2. Psihoterapija. Kada su u pitanju teži simptomi, koji više remete osobu u njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći. Terapija anksioznosti podrazumeva raznovrsan rad osobe sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema i slično. 

3. Lekovi. Kod osoba kojima je veoma teško da se izbore sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake. Oni mogu uključivati različite anksiolotike, antidepresice i/ili sedative. Cilj ove terapije je da reguliše ozbiljne simptome anksioznosti putem regulisanja hemijskih procesa u mozgu. 

Čak i kada je osobi preporučena terapija lekovima, oni će najbolji efekat imati u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom životnih navika. Lekovi služe samo tome da umire one najjače simptome, kako bi osoba mogla da radi na sebi i opasno je zloupotrebljavati ih.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Od sada naše vesti možete čitati i na zvaničnom Twitter nalogu HappyBSC portala.