Prepoznajte ih na vreme: Postoje 4 različita tipa ANKSIOZNOSTI!

Svako nekoliko puta u životu oseti anksioznost, na primer kada se nečega plašimo, uznemireni smo, imamo tremu ili nam je neprijatno u nekoj situaciji. Ali to je privremeni i bezopasni talas anksioznosti sa kojim možemo lako da se suočimo. Sa druge strane, trajna anksioznost i napad panike mogu poremetiti svakodnevno funkcionisanje tokom života.

Teži oblici anksioznosti sprečavaju izvrešenje svakodnevnih obaveza, bude osećaj nemoći, gubi se kontrola i osobu nadlvladava strah, a to dovodi do napada panike. Napad panike je odgovor našeg tela na strah ili stres. Simptomi koji ukazuju na napad panike su: ubrzano lupanje srca, znojenje, mučnina, bol u grudima i konstantan strah.

Iskustva mnogih anskioznih osoba pokazuju da skup ovih simptoma budi dodatan strah od bolesti ili infrakta. Napad panike kod teško anksiozne osobe može se javiti u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu, pa čak može da vas probudi iz sna. Napadi traju od 5 do 20 minuta i javljaju se potpuno iznenada. Postoje 4 različita tipa anksioznog poremećaja.

1. Generalizovani anksiozni poremećaj

Ovaj poremećaj poznat je i po nazivu GAP, a prepoznaje se po neosnovanoj zabrinitosti koja traje već duže vreme. Ovakva dijagnoza se postavlja se ako osoba ima izraženu bespotrebnu brigu duže od 6 meseci. Osobe sa ovim poremećajem imaju zabrinutost za različite segmente života, kao što su posao, porodica, zdravlje, finansije. Negativno utiče na međuljudske odnose i kvalitet života, a na fizičkom nivou može uzrokovati kardiovaskularne bolesti.

2. Opsesivno-kopulsivni poremećaj (OKP)

Ovaj poremećaj nastaje kao uzrok velikog stresa i najčešće se javlja u periodu adolescencije. Simptomi su prisilne misli i ponavljanje određene radnje koja na kratak vremenski period osobu oslobađa od velikog pritiska. Osoba zna da su misli koje je podstiču na neku bespotrebnu radnju besmislene, ali je nemoguće da im se odupre. Najčešće se ispoljava u sledećim slučajevima:

• kada osoba misli da nešto mora biti urađeno na određen, precizan, simetričan način
• javljaju se misli o zarazi i bakterijama, pa se kao radnja ispoljava preterano pranje ruku
• misli o nedozvoljenoj agresiji
• reči ili brojevi koje često ponavljamo u sebi
• ponavljanje određenih radnji na isti način

3. Post-traumski stresni poremećaj

Nastaje kao posledica vrlo stresnog događaja, lične povrede ili prisustvo pri povredi bliske osobe. Ovaj poremećaj se najčšeće javlja nakon nesrećnih slučajeva, a kao simptomi javljaju se intezivni napadi panike, konstantan strah, negatvine misli i košmari.

4. Fobija

Fobija je najčešće iracionalan strah koji je povezan sa određenim situacijama, radnjama i objektima. Na primer, fobija od letenja avionom, zatvorenog protora, strah od paukova, prostorija puna ljudi… Čak i ako ne postoji potencijalna opasnost, kod osobe se može javiti strah i napad panike. Na primer, znamo da pauk nije otrovan i da nas neće ugristi, ali osećaj straha i panike ne prestaje.

Napomena: Ukoliko kod sebe primećujete simptome anksioznosti, najvažnije je da se obratite stručnjaku!

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.