Šta se krije iza epidemije raka dojke

Prema statistikama, pre pedeset godina rizik od nastanka raka dojke bio je jedan prema dvadeset, a danas je porastao na jedan prema osam. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama od ove bolesti godišnje umre skoro pedeset hiljada žena. Stoga ne čudi ogroman broj akcija koje se pokreću radi prikupljanja novčanih sredstava potrebnih za borbu sa ovom strašnom bolešću.

Međutim, izgleda da od toga nema velike koristi. Otkad je Nacionalni institut za rak 1995. godine objavio da je ”rak dojke bolest koju jednostavno nije moguće prevenirati”, rana dijagnostika dobila je ogroman značaj.

Stručnjaci su još pre nekoliko decenija predvideli da će stope raka rasti, navodeći kao razlog ekspanziju korišćenja sintetičkih hemikalija čija je proizvodnja od 1940. do 1980. godine porasla 350 puta. Ove toksične supstance nalaze se bukvalno svuda –  u vodi, vazduhu, hrani, kozmetici, sredstvima za kućnu higijenu. Međutim, ovde se javlja još jedan problem – mamografija. Sudeći po tvrdnjama brojnih uglednih eksperata, reč je o izuzetno opasnoj dijagnostičkoj metodi.

Glavni sponzor i pokretač ”meseca borbe protiv raka dojke” 1985. godine bio je ”Zeneca Pharmaceuticals”, danas poznat kao ”Astra Zeneca”, kompanija koja proizvodi Tamoksifen, kontroverzni i široko prepisivani lek protiv ove vrste kancera. Zvuči potpuno apsurdno, ali ista kompanija bavi se i proizvodnjom opasnih, kancerogenih hemikalija koje uzrokuju i rak dojke.

Međutim, procenjuje se da im samo Tamoksifen, koji se na tržište plasira pod imenom Nolvadex, donosi preko pola milijarde prihoda godišnje. Časopis ”Njujork tajms” objavio je 16. maja 2000. godine spisak kancerogenih susptanci, koji je sastavio Nacionalni institut za nauku o životnoj sredini, a među njima se nalazi i Tamoksifen. Pet godina ranije, Kalifornijski stručni odbor doneo je odluku da se javnost obavesti da korišćenje Tamoksifena verovatno izaziva rak endometrijuma, a što je interesantno, kompanija Zeneca Pharmaceuticals nije demantovala te tvrdnje. Istraživanja su potvrdila da ovaj navodni lek uzrokuje rak materice, jetre, želuca i debelog creva.

Nakon samo dve do tri godine uzimanja, Tamoksifen povećava učestalost raka materice za dva do tri puta, ali i opasnost od moždanog udara, stvaranja krvnog ugruška, oštećenja oka i depresije, te pogoršava tegobe u menopauzi. Međutim, najveći šok izaziva podatak da uzrokuje rak dojke, bolest protiv koje se propisuje. Časopis ”Sajens” objavio je studiju Medicinskog centra Univerziteta Djuk iz 1999. godine, koja je pokazala da nakon dve do pet godina upotrebe, Tamoksifen izaziva razvoj kancera dojke.

Budući da vlada opšte mišljenje da je rak dojke bolest koju je nemoguće prevenirati, sva pažnja usmerena je na ranu dijagnostiku, pa se žene upućuju na mamografiju s tim što se starosna granica rapidno pomera nadole. Nekada se ova dijagnostička metoda preporučivala samo ženama starijim od pedeset godina, a danas se neretko daju uputi mlađima od trideset.

Međutim, otkrivanje raka dojke mamografijom nije nimalo bezazleno, budući da je reč o rendgenskom zračenju. Naime, jedini priznati uzrok malignih oboljenja, prema Američkom društvu za rak, jeste zračenje. Ugledni hemičar i lekar dr Džon Gofman decenijama upozorava svoje kolege i javnost da je čak i veoma nizak stepen zračenja, kojem se godišnje izlažu milioni ljudi prilikom raznih pregleda, glavni uzročnik smrtnosti od raka u SAD. On veruje da je medicinsko rendgensko zračenje takođe i  glavni uzročnik malignih oboljenja, uključujući rak dojke, ali i srčanih bolesti. Njegov kolega dr Samuel Epstein upozorava da postoje jasni dokazi da su dojke naročito osetljive na zračenje u periodu pre menopauze, te da mamografija u tom slučaju može drastično povećati rizik od pojave zloćudne bolesti. U novije vreme zabrinutost izazivaju dokazi da preko milion žena samo u Sjedinjenim Državama nosi gen koji, u kombinaciji sa zračenjem, povećava rizik od nastanka raka dojke za četiri puta.

Profesor Malkolm Pajk s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Južnoj Kaliforniji upozorio je 1974. godine Nacionalni institut za rak da su mnogi specijalisti zaključili da su ”rutinski pregledi mamogramom žena mlađih od pedeset godina gotovo neetični.” Dakle, još pre četiri decenije lekari su bili upozoreni da se zdrave žene ne podvrgavaju mamografiji, ali na to očigledno niko nije obratio pažnju.

Slučajno ili namerno? ”The Lancet”, vodeći medicinski časopis koji objavljuje istraživanja onkoloških oboljenja, 1995. godine izneo je podatke da je, od uvođenja mamografskih pregleda (1983. godine), učestalost duktalnog karcinoma in situ (DCIS), koji predstavlja 12% svih slučajeva raka dojke, porasla za 328%, a od toga se 200% može pripisati upotrebi mamografije.

Od početka masovnih mamografskih pregleda učestalost zloćudnih promena na dojkama kod žena mlađih od četrdeset godina porasla je za preko 3000%. Uz to, ovaj pregled neretko daje lažne izveštaje o tumoru, što podrazumeva dodatna testiranja i ponovno izlaganje rendgenskom zračenju i nepotrebnim hirurškim zahvatima.

Nakon dugogodišnjeg istraživanja, kanadski stručnjaci su dokazali da godišnji pregledi mamografom nisu ništa delotvorniji u prevenciji smrti od raka dojke od samopregleda, koji može da izvede svaka žena, što se naročito preporučuje u pedesetim godinama. Ova studija obuhvatila je 40.000 žena od 50 do 59 godina, s tim što je polovina njih odlazila na povremene preglede dojki, a ostale na preglede dojki i mamograf.

Takođe, sve su naučile kako da pravilno same pregledaju svoje dojke. Do 1993. godine (trinaest godina od početka istraživana) zabeleženo je 610 slučajeva invazivnog raka dojke i 105 umrlih među ženama koje su išle samo na pregled dojki, u poređenju sa 622 invazivna raka dojke i 107 umrlih među onima koje su išle i na preglede dojki i na mamograf. Dakle, stopa smrtnosti je bila jednaka, što dovodi u pitanje pretpostavku da je rak dojke bolje otkriti na vreme kako bi i lečenje bilo efikasnije. Nažalost, sudeći po ovoj studiji, to nije slučaj.

Veliki problem kada je o mamografiji reč predstavlja pogrešna interpretacija snimka. Časopis ”Archives of Internal Medicine” 1996. godine objavio je rezultate testiranja 108 radiologa iz svih delova SAD. Test se sastojao od niza od 79 mamografa kod kojih je dijagnoza bila potvrđena biopsijom, hirurgijom ili daljim praćenjem. Radiolozi su prevideli rak na 21% filmova, a utvrdili su da 10% žena bez bolesti dojki ima maligni tumor, te da je 42% benignih lezija kancerozno.

Druga studija proučila je medicinske podatke 8.779 žena u postmenopauzi koje su bile podvrgnute mamografiji i utvrđeno je da su one koje su uzimale estrogen imale 33% više lažnih pozitivnih (mamografi su pokazali abnormalnost koje nije bilo) i 43% više lažnih negativnih (mamografi su prevideli abnormalnost koja se pokazala kasnije) nalaza od žena koje nisu uzimale ovaj hormon. Pored toga, pravo stanje ne može se utvrditi samo pomoću mamografa, pa se prečesto izvodi biopsija dojki. Reč je o skupoj i invazivnoj hirurškoj proceduri koja je pritom veoma neprijatna i bolna, a nisu nimalo retka oštećenja tkiva uzrokovana ovim zahvatima.

Kada se zna da prihodi od mamografije svake godine samo u Americi prelaze osam milijardi dolara, potpuno je jasno zašto se ova opasna dijagnostička metoda i dalje reklamira na sva zvona. Pritom postoji mnogo jeftinija i bezbednija metoda – digitalno infracrveno termalno snimanje, koje ne koristi mehanički pritisak i jonizujuće zračenje. U stanju je da otkrije znakove kancera dojke čak godinama ranije nego što to mogu mamografija ili običan pregled. Naime, mamografija ne može da otkrije tumor ako nije godinama rastao i dostigao određenu veličinu, dok ga termografija dijagnostikuje mnogo ranije, jer može da snimi rane stadijume angiogeneze koja prati rast tumora. Ali, sve je to uzalud kada ne donosi profit kao mamografija.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.