„TOG JUTRA NAM JE STAO ŽIVOT“: Roditelji ubijene devojčice dali iskaz, jecaji odzvanjali sudnicom

-Tog jutra mi je uništena porodica! Od tada ne mogu da dođem sebi. Tugujem. Stalno sam kod psihologa i nisam u stanju da radim. Svakog dana idemo na groblje i umesto da se spremamo Adriani da proslavimo rođendan, koji je trebalo da bude za 11 dana, mi tugujemo – ovako je pričao Dane Dukić, neutešni otac devojčice Adriane, koja je ubijena u masakru u OŠ „Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu!

Parnični postupak porodice Dukić je odvojen od ostalih, s obzirom na to da su oni prvi podneli predlog za određivanje privremene mere. U Palatu pravde juče su stigli neutešni roditelji ubijene devojčice. Njegov iskaz rastužio je sve u sudnici i nije bilo onog ko nije zaplakao.

Otac ubijene devojčice je tokom svedočenja ispričao sve o svojoj porodičnoj situaciji i kako su se preselili u Beograd. Tokom izlaganja je naveo da su veoma vezani za Srbiju i da su mu deca bila patrijarhalno vaspitana. Rekao je da decu nigde nije puštao samu da idu dok su boravili u Francuskoj, ali po povratku u Srbiju je bio srećan. Kobnog dana je vozio ćerku, za koju je rekao da je bila stub porodice – leptir koji je pazio brata. Rekao je da se tog jutra zahvaljivao Bogu što su mu deca živa i zdrava. Međutim, ceo svet mu se srušio 3. maja, kada mu je javljeno da se dogodila pucnjava.

-Tada mi je život stao. Taj dečak je za samo dva minuta poništio živote dece. To jutro ću pamtiti, jer mi je ćerka bila izuzetno vesela i ta scena mi ne izbija iz glave – rekao je Adrianin otac, i dodao:

-Odvezao sam je do škole i dogovorili smo se da je posle vodim na ručak. Nikada… Nikada nije izašla iz škole. Taj dan kada sam čuo da je bila pucnjava, jurio sam u školu. Nakon nekoliko sati su nas pozvali u policiju i tada su mi rekli da je moja Adriana nastradala. Nisam mogao da verujem da je tako nešto moglo da se desi – glasom punim tuge ispričao je Dane Dukić.

Grcajući je ispričao da su deca u školi ubijena za dva minuta i da je njegova ćerka ubijena dok je sedela na času.

On je potom objašnjavao kako je ta godina za Adrianu trebalo da bude najlepša, jer su imali velike planove. Rekao je da od 3. maja njegova druga ćerka ima noćne more.

– Stalno sanja kako zlikovac i njegova porodica dolaze da ih pobiju. Deca su jako uplašena, stalno proveravaju i zaključavaju stan. Dečak ubica je kobnog dana promenio smenu i pitam se odakle mu snaga hrabrost i pravo da ubije toliko života. U sećanju mi je ostala urezana slika iz kabineta direktorke. Rekla mi je da je od njenih stvari jedino ostala netaknuta pernica moje ćerke – rekao je Dane, i dodao:

-Sutradan kada sam otišao u Institut da prepoznam dete, dobio sam poziv od tadašnjeg ministra prosvete i obrazovanja Branka Ružića. Nakon upućenih reči saučešća, rekao mi je i da će Ministarstvo snositi sve troškove sahrane. Kada sam video Adrianu, delovalo je kao da spava! Tek tad sam shvatio da nje više nema i da mi je neko uzeo devojčicu – rekao je Dane Dukić.

-Jednom me je pitala: „Tata, kako ti možeš da živiš bez tvoje mame i tate?“, a onda dodala, „ja ne bih mogla.“ Naša deca su slika našeg vaspitanja. Oni su naučili da budu dobri prema drugima – sa suzama u očima ispričao je otac ubijene Adriane Dukić.

Svoj iskaz je dala i devojčicina majka Biljana, koja je jedva smogla snage da priča o svojoj ubijenoj ćerki.

-Naša porodica je vezana kao creva. Svi smo bili kao jedno. Živeli smo svi zajedno, nas petoro u stanu. Poslednji vikend moja ćerka i ja provele smo šetajući, šopingujući, ručajući. Ona je bila posebna. To je naše prvo dete, kada je ona došla na svet, donela nam je radost. Moj život su moja deca. Anči je bila tu za sve nas. Štedela nas je u svakom mogućem smislu. Njen brat je izgubio svoju podršku, a sestra uzor. Bila je zrela, volela da pomaže, htela je da postane doktor, da leči svog deku koji ima problem sa srcem. Želela je da bude kardiolog, kako bi ga izlečila, ali… ona je otišla pre njega – kazala je majka , a zatim se osvrnula na kobni dan:

VODILI LJUBAV U AUTOMOBILU, PA SE OTROVALI UGLJEN-MONOKSIDOM: Čačak zavijen u crno

-Kada je moj suprug saznao u policijskoj stanici da nam je ćerka ubijena, poslao mi je poruku „idi kući“, a onda me je pozvao i kukajući rekao „nema više naše Adriane“, ja sam tad bila negde kod Slavije, vrisnula, klekla, i ne sećam se kako sam došla kući – ispričala je majka.