– Majka priroda je dizajnirala mlečne žlezde kao fabriku koja stvara protein veoma, veoma efikasno. Možemo da iskoristimo taj sistem da proizvedemo protein koji može da pomogne stotinama miliona ljudi širom sveta – rekao je Met Viler, profesor Odeljenja za nauku o životinjama Univerziteta Ilinoisa.
Zahvaljujući naprednoj tehnologiji genetskog inženjeringa, ljudski DNK je targetiran za ekspresiju, proces u kome se čitaju genske sekvence i prevode u proteinske proizvode.
– Nekad smo samo ubacivali DNK i nadali se da će da dođe do ekspresije. Sada možemo to da radimo strateški i ciljano. Koristeći DNK konstrukt specifičan za tkrivo sisara znači da ljudski insulin ne kruži kravljom krvlju i drugim tkivima. Osim toga, koristi to što su mlečne žlezde sposobne da prave velike količine proteina – naveo je Viler.
Kada je krava dostigla zrelost, tim je neuspešno probao da je oplodi. Umesto toga, na kraju su laktaciju stimulisali korišćenjem hormona. To je dovelo do stvaranja mleka, ali manje količine nego da je došlo do uspešne oplodnje. Uprkos tome, u mleku je bilo i insulina i proinsulina.
Viler dodaje da bi krava mogla da proizvodi 1 gram insulina po litru mleka, a ove krave proizvode od 40 do 50 litara mleka dnevno.
– Svaki gram insulina jedak je kao 28.818 jedinica insulina. A to je samo iz litra. Mogu da zamislim budućnost u kojoj krdo od 100 goveda proizvodi sav insulin potreban zemlji. A veće krdo moglo bi da godišnje proizvede dovoljno insulina za potrebe celog sveta – rekao je on.
