Ali, dok bi ljudi bez vesti i društvenih mreža i izdržali, postavlja se pitanje šta je sa svim institucijama i infrastrukturom koja život znači, a koja je takođe zavisna od interneta, poput elektrana, telekoma, banaka itd.
Haos, haos, haos
Zato je zanimljivo pitanje šta bi se dogodilo kada bi jednom nestalo interneta, odnosno ako bi ceo svet iz nekog razloga izgubio povezanost s mrežom. Nije teško zaključiti da bi nastala panika, da ljudi ne bi znali šta se događa, jer ne bi više mogli da komuniciraju, rade itd. Kakve bi bile posledice posle jednog dana, nedelje, meseca i godine odgovor je pokušao da da naučni portal „Sajens fokus“.
Na kraju prvog dana nakon što bi cela planeta bila odsečena od mreže, samo bi Gugl i Fejsbuk* izgubili oko 350 miliona evra, a gubici ostalih kompanija, od kojih bi mnoge stale s radom merili bi se u milijardama.
Situacija posle sedam dana bila bi u potpunosti haotična, a na „Sajens fokusu“ posebno naglašavaju da bi došlo do problema sa snabdevanjem strujom, što vuče brojne nove probleme. Naime, kako se moderna električna mreža oslanja na internet za koordinaciju elektrana i trafostanica, došlo bi do haosa u energetskom sistemu i lokalnih prekida u distribuciji struje za većinu zemalja sveta. To bi se onda odrazilo i na, između ostalog, gasovode koji bi se zatvorili jer se i oni oslanjaju na struju i internet.
Povratak u rani 20. vek
S obzirom na to da je sve, dakle, povezano, došlo bi do lančane reakcije. Bez interneta i struje ne mogu da rade ni benzinske pumpe, a bez goriva nema ni dostava hrane i potrepština u supermarketima i čini se da bi stao ceo svet, odnosno stao bi saobraćaj, industrija i biznis.
Posle mesec dana svet bi potonuo u totalni haos – uznemireni i gladni ljudi čiji su se životi za kratko vreme radikalno promenili sada bi se međusobno borili za hranu koja je već razgrabljena. Ulicama bi vladao haos i nemiri, a iako bi bila pozvana vojska i njoj je takođe potrebno gorivo i zalihe koji se brzo troše.
Posle godinu dana većina zemalja razvijenog sveta ipak bi uspela da osposobi osnovne telefonske linije tako da bi se društvo polako prilagodilo na velike promene i haos, dok bi se države vratile na agrarnu ekonomiju. Globalna ekonomija bi se vratila u vreme tridesetih godina dvadesetog veka. Jednostavno rečeno, posledice gubitka interneta bile bi strašne a broj ljudi koji nisu preživeli glad, hladnoću i nemire mogao bi da iznosi čak oko milijardu.
Naravno, to su sve nagađanja i zaista je teško predvideti kako bi izgledao takav svet.
