IRAN UPOZORIO:Jedan pogrešan potez Izraela i desilo bi se ono od čega CEO SVET STREPI

Iran je saopštio da je oborio dronove u centralnoj provinciji Isfahan, gde se nalaze vojne baze, kao i ključni nuklearni objekti zemlje u Natanzu.

Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je da su iranska nuklearna postrojenja netaknuta.

Nekoliko sati postojali su suprotstavljeni izveštaji jer su Sjedinjene Države govorile da je došlo do izraelskog raketnog napada, dok je Iran rekao da nije bilo raketa, već samo nekoliko malih letelica koje su oborene. Izrael se nije oglašavao, ali izraelski mediji navode, pozivajući se na zvaničnike da Izrael stoji iza napada, navodeći da su korišćene rakete.

Zaoštravanje retorike

Ovo je došlo dan nakon što je Кorpus islamske revolucionarne garde (IRGC) rekao da će odgovoriti istom merom ako Izrael napadne iranska nuklearna postrojenja, dodajući da bi takođe mogao da promeni svoj stav o nuklearnim bombama.

U četvrtak je brigadni general Ahmad Hagtalab, šef nuklearne komande IRGC-a, osnovane nakon sabotažnih napada na nuklearna postrojenja za koje se okrivljuje Izrael, rekao da je Teheran identifikovao izraelska nuklearna postrojenja i da drži „prste na okidaču“ da pokrene još jedan veliki napad.

On je takođe sugerisao da bi bilo „verovatno i zamislivo“ da Iran preispita težnju za nuklearnim oružjem ako bi njegova nuklearna postrojenja bila meta.

Prošlonedeljni iranski napad bio je dobro najavljena i skoro potpuno sprečena odmazda zbog navodnog izraelskog bombardovanja zgrade iranskog konzulata u Siriji u kojem je ubijeno sedam pripadnika IRGC-a, uključujući dva generala.

Operacije su „premašile očekivanja“, rekao je IRGC, dok su neke balističke rakete probijale slojeve odbrane koje su postavili Izrael i njegovi saveznici.

Pre izraelskih napada u petak ujutro, Iran je pojačao svoju odbranu, uključujući nuklearna postrojenja.

Iranska vlada je u nedelju obavestila IAEA da će sva nuklearna postrojenja koja podležu inspekciji biti zatvorena na jedan dan iz „bezbednosnih razloga“, rekao je novinarima narednog dana šef IAEA Rafael Grosi.

Napad u petak bio je blizu Natanza. Izrael je ranije uspešno pokretao diverzantske napade visokog profila na iranska nuklearna postrojenja, ali da li bi išao tako daleko da direktno napadne?

Barem u trenutnim okolnostima, odgovor je najverovatnije ne, piše „Al Džazira“.

Da li bi udar na nuklearna mesta uopšte bio moguć?

Кao prvo, postoje taktička vojna razmatranja.

Izrael bi najverovatnije morao sam da izvede takav napad jer su SAD, koje su pomogle u odbrani od iranskog napada, upozorile da neće aktivno učestvovati u napadu na Iran i to su pokazale u petak.

Ubrzo nakon iranskog napada na Izrael, Teheran je preduzeo korak bez presedana pozivajući švajcarskog izaslanika – predstavnika političkih interesa Vašingtona u Iranu – ne u Ministarstvo spoljnih poslova, kao što je uobičajeno, već u IRGC, da upozori na oštar odgovor na svaki napad.

U nedostatku američke vojne podrške, Izrael bi morao sam da se probije kroz slojeve iranske protivvazdušne odbrane kako bi došao do objekata koji su pod zemljom ili zakopani duboko u planinama.

U Natanzu, gde se nalaze glavna iranska nuklearna postrojenja, satelitski snimci pokazuju napredak u izgradnji nove podzemne lokacije koja bi mogla da sadrži hale za obogaćivanje uranijuma i druge objekte.

Lokacija je na oko 100 metara ispod zemlje, pa čak ni bombe za uništavanje bunkera američke proizvodnje koje je Izrael koristio u Gazi za razorne efekte verovatno neće uspeti da ga oštete.

Iranski nuklearni program i pokušaji da se ograniči

Izrael kaže da svet mora učiniti sve da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje i čak je obećao direktnu vojnu akciju kako bi se to sprečilo.

Iran je uvek tvrdio da ne želi da napravi nuklearnu bombu.

Zemlja je pojačala svoju nuklearnu aktivnost od 2018. nakon što su SAD jednostrano odustale od nuklearnog sporazuma iz 2015. kojim su svetske sile ograničile iransko obogaćivanje uranijuma na 3,67 odsto u zamenu za ublažavanje sankcija.

Izgradnja nove lokacije u Natanzu počela je kao odgovor na sabotažni napad 2020. Iran je 2021. povećao obogaćivanje uranijuma do 60 odsto, nekoliko dana nakon sabotažnog napada na Natanz za koji je Teheran okrivio Izrael.

IAEA kaže da Iran ima materijale potrebne za nekoliko bombi, ali da, na osnovu inspekcija, nije počeo da je pravi bombom. IAEA je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju navela da je Iran malo usporio tempo svog obogaćivanja od 60 odsto od kraja prošle godine.

Direktni izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio bi u suprotnosti sa izraelskom retorikom o iranskim nuklearnim kapacitetima u smislu da bi samo gurnuo Iran ka drastičnijim akcijama, koje bi mogle da uključuju korake da se napravi bomba i povlačenje iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja.

Čak i u scenariju u kojem izraelski mlazni lovci uspeju da probiju iransku protivvazdušnu odbranu kako bi stigli do Natanza ili nekog drugog nuklearnog objekta – što bi takođe moglo da dovede do ekološke katastrofe – nema garancije šta će time postići.

Iran je napravio korake u svom nuklearnom istraživanju i razvoju od američkog povlačenja 2018. i to znanje se ne može uništiti bombama ili ubistvom pojedinačnih naučnika, piše „Al Džazira“.

Ozbiljne, nepredvidive posledice

Izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio bi de fakto objava rata jer bi predstavljao potpuni vojni napad na jedan od najvrednijih iranskih državnih objekata.

Ovaj novi nivo eskalacije bio bi čak i viši od nivoa napada na iranski konzulat u Siriji, što je samo po sebi kršenje međunarodnog prava bez presedana koje je pokrenulo trenutni ciklus napada i odgovora.

To ne samo da bi primoralo Iran da preduzme još jači vojni odgovor, već bi verovatno i podstaklo „osovinu otpora“ – proiranske grupe u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu – na najviši nivo akcije protiv Izraela od početak razornog rata u Gazi.

Izraelskim zvaničnicima, koji su suočeni sa rastućom međunarodnom osudom rata u Gazi, bi takođe bilo izuzetno teško da opravdaju direktan napad na Iran, posebno na nuklearna postrojenja, u Ujedinjenim nacijama, što bi testiralo granice „gvozdene“ podrške njihovih zapadnih saveznika.

Takođe ostaje da se vidi da li će napadi biti usmereni isključivo na Izrael, jer je Teheran više puta upozoravao da će takođe smatrati SAD i sve zemlje u regionu koje sarađuju sa Izraelom odgovorne za sve veće napade Izraela.

To bi izložilo ceo region i šire znatno proširenom vojnom sukobu, ako ne i sveopštem ratu.