ZBOGOM AMERIKO, NE ŽELE TE NI AMERIKANCI: Separatistički pokreti sve jači, prva na redu za otcepljenje je ALJASKA, a onda slede Teksas, Kalifornija i Njujork!

Sve su glasniji pozivi Teksasu da se otcepi od Sjedinjenih Država, a pristalice kažu da bi to zaustavilo priliv migranata iz Meksika, bez obzira na zahteve savezne vlade. Teksas je dom možda najglasnijeg separatističkog pokreta u zemlji – ali, značajno, ne i najpopularnijeg. Ta čast, otkriva nova studija, pripada Aljasci, navodi Dejli Mejl.

Istraživači su otkrili da više od trećine stanovnika Aljaske (neverovatnih 36%) želi da se odvoji. Ovo je popularnije od „Tekgzita“ (tzv. hipotetički izlazak Teksasa po analogiji sa Bregzitom), koji podržava 31%.

Sledeće u redu za odlazak su Kalifornija i Njujork, gde tradicionalno vladaju demokrate: 29 odsto, odnosno 28 odsto zalaže se za otcepljenje. Stanovnici Oklahome (28%), Nebraske (25%), Džordžije (25%), Floride (24%) i Vašingtona (24%) takođe traže izlaz. Na drugom kraju spektra je Konektikat, gde postoji relativno zadovoljstvo i samo 9% stanovnika želi da izađe.

Sociolog Tejlor Ort zaključio je da je prošlomesečna anketa u kojoj je učestvovalo skoro 35.000 odraslih Amerikanaca našla „značajnu podršku“ za podelu zemlje. U celoj zemlji, 23% ispitanika želi da se njihova država otcepi od unije.

Oko polovine (skoro 51%) se protivilo otcepljenju, dok je 27% bilo neodlučno. Kolumnista Sijetl tajmsa Pol Roberts primetio je da zvezda separatista jače blista.

„OVO SU BESMISLICE JEDNOG LUDAKA: Taker Karlson o Bajdenovom obraćanju Amerikancima – „JEDNA LAŽ ZA DRUGOM“

On je to pripisao „političkoj polarizaciji, rastućim tenzijama između gradova i sela i podelama između država i savezne vlade po pitanjima kao što su imigracija i bezbednost granica“.

Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će se mladi ljudi odvojiti od starijih ljudi. I među republikancima ima više pristalica raspada nego među demokratama – i u „crvenim“ i „plavim“ državama ( crvena je boja Republikanske partije, plava je boja Demokratske stranke), piše Orth.

Važno je napomenuti da države sa najvećim udelom separatista nisu vezane za politiku, navodi se u izveštaju. Separatistički sentiment ima više veze sa veličinom države, stanovništvom, a možda čak i sa ekonomijom, kažu istraživači. Lideri „separatističkog stola” Aljaska, Teksas, Kalifornija i Njujork zauzimaju visoka mesta i po broju stanovnika i po teritoriji. Osim toga, imaju dovoljno ekonomske moći da to urade sami – osim možda na Aljasci.
Ali čak i ova država je zaradila dovoljno novca od vađenja nafte i minerala da daje stanovnicima 1.300 dolara godišnje.

Uticajna lokalna Partija nezavisnosti decenijama se zalagala za referendume širom države, istovremeno zagovarajući prava na oružje i kućno školovanje, protiveći se centralizaciji vlasti i boreći se protiv abortusa.

Ali sama podrška naroda nije dovoljna da se države otcepe, kao što je pokazala istorija Konfederacije, koja se otcepila tokom građanskog rata. Pravni naučnici kažu da američki ustav ne dozvoljava državama da se otcepe po volji. Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja, obični Amerikanci to vide drugačije. Otprilike četvrtina veruje da države imaju ustavno pravo da se otcepe, dok trećina kaže da nemaju. Četiri od deset je priznalo da nisu sigurni.
Najvatreniji separatisti u zemlji su teksaški republikanci (čak 44 odsto njih podržava Tekzit) Evropske unije, pomoći u rešavanju strašne imigracione krize i okončanju spora sa Vašingtonom oko toga ko na kraju kontroliše granicu sa Meksikom.

Bitka, u kojoj se demokratski predsednik Džo Bajden sukobljava sa republikanskim guvernerom Gregom Abotom, ogolila je podele u Americi. Predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta Danijel Miler kaže da je secesija jedini način da se stvori „razuman imigracioni sistem“. On je nedavno za AFP rekao da njegov pokret nikada nije bio tako blizu ostvarenju svog cilja od svog nastanka 2005. godine. Ali Abbott je razbio nade prošlog vikenda. U emisiji 60 minuta, on je separatistička osećanja koja mu se pripisuju nazvao „kanardom“.