HEROJSTVO SRPSKIH SPARTANACA: Navršava se 25 godina od početka krvave bitke na Košarama, savremenog epskog boja za odbranu naše granice

Njihovo junaštvo zaustavilo je kopnenu invaziju NATO agresora i terorista tzv. OVK na Srbiju. Živote u ovoj legendarnoj bici položilo je 108 vojnika, oficira i dobrovoljaca.

KRVAVA Bitka za Košare počela je na današnji dan, pre 25 godina. Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, NATO avijacija, artiljerija Vojske Albanije i oko 1.500 pešadinaca-terorista OVK napalo je ukupno 130 graničara 53. Graničnog bataljona naše vojske u rejonu karaule Košare. Plan je bio da albanski teroristi kao NATO pešadija munjevito pregaze srpsku odbranu i naprave siguran koridor kroz Juničke planine za pravu kopnenu invaziju koju bi izveli vojnici zapadnih zemalja. Na žalost planera operacije iz NATO, srpski vojnici izdržali su paklene napade agresora i terorista u kojima su korišćene kasetne i napalm bombe, kao i radioaktivna municija, i odbranili najteže odbranjivu tačku srpske granice na Prokletijama. Sa položaja su se povukli kao pobednici tek kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu. Živote u ovoj epskoj bici položilo je 108 vojnika, oficira i dobrovoljaca.

Ovo je bila zamisao komandanta NATO agresije, američkog generala Veslija Klarka, koji je bio frustriran vojnim neuspehom kampanje bombardovanja Srbije iz vazduha, zbog čega je tražio od Bele kuće i NATO saveznika dozvolu da započne kopneni napad iz Albanije i Makedonije sa 100.000 vojnika.

Političari iz NATO zemalja nisu bili raspoloženi da rizikuju, ali Klark nije odustao i u Albaniji je počeo da koncentriše snage za kopneni prodor u Srbiju. On u memoarima potvrđuje da je po njegovom naređenju u Albaniji, u Kuksu, formirana baza kopnenih snaga NATO predviđnih za drugi ešelon invazije, da bi Alijansa imala što manje gubitke. Glavni teret proboja pod zaštitom artiljerije iz Albanije i NATO vazduhoplovstva trebalo je da podnesu teroristi OVK. Klark je poručio Vašingtonu: „Da bismo bili sigurni da ćemo moći da prodremo i da operaciju okončamo za nekoliko nedelja, hteo sam šest divizija, lakih, teških i mešovitih. Biće potrebna i američka pomorsko-desantna pešadija, kao i vazduhoplovne snage. Proći ćemo putevima kroz Albaniju i Makedoniju“.

U tri ujutro, 9. aprila, počelo je teško artiljerijsko bombardovanje u pravcu karaule Morina, da bi se sakrio istinski pravac napada. Oko 4.30 zavesa od artiljerijskih projektila pokrila je karaulu Košare, a za njom je sledio masovni pešadijski napad OVK. Tokom sledećih pet dana teroristi su u masovnim napadima uz pomoć NATO bezuspešno pokušavali da probiju odobranu, a onda je Vojska Jugoslavije uzvratila kontranapadom i osujetila plan o kopnenoj invaziji. Priča o herojskoj odbrani Košara, koja je iz sramnih političkih razloga tek posle nekoliko godina dospela u javnost je deo mnogo veće herojske sage o odbrani granica Srbije.

– Kopneni deo oružane agresije 1999. intezivno je vođen na skoro 200 kilometara fronta iz pravca Albanije, ali i BJR Makedonije, i istovremeno u dubini teritorije Kosmeta. Borba je bila na život i smrt, i u njoj, na graničnim međama ondašnje Jugoslavije i Srbije, snage NATO i njegovih saveznika, oružanih snaga Albanije i terorističke OVK doživele su pravi vojnički fijasko – navodi penzionisani pukovnik Miloš Jevtić, nekadašnji pripadnik Prištinskog korpusa i učesnik epskih bitaka.

On naglašava da su NATO i teroristi usko sarađivali i koordinisali borbena dejstva, a kao ilustraciju navodi raport tzv. Generalštaba OVK, poslat komandi NATO snaga i Vesliju Klarku, od 26. marta i 18. aprila 1999, do koga su došli naši obaveštajni organi.

– U Albaniji je, recimo, bilo angažovano oko 10.000 vojnika iz SAD, Britanije, Italije, Francuske, Nemačke, Holandije i Danske. Američki kontigent „Task fors igl“ brojao je oko 5.300 ljudi, imao je vojnoobaveštajni centar i logističke jedinice, 24 borbena helikoptera „apač“, 22 oklopna transportera „bredli“, 15 tenkova tipa „abrams“ i borbene avione tipa A-10. U Albaniji je, takođe, bilo oko 15.000 pripadnika OVK, kojima su sadejstvovale jedinice Vojske Albanije i milicije, ekvivalenta desetak hiljada boraca. Obaveštajne aktivnosti koordinirali su pripadnici najjačih zapadnih obaveštajnih službi, a formiran je i obaveštajni centar tzv. OVK na tromeđi SRJ, Albanije i BJR Makedonije – navodi pukovnik Jevtović samo američke snage, a bilo je i još albanskih tenkova od kojih je pet uništeno.

On objašnjava da je Bitka na Košarama bila samo početna faza mnogo veće operacije kopnene agresije pod imenom „Strela“.

– Ona je planirana pre početka NATO agresije, da se realizuje u dve faze, a po otvaranju koridora i ulaska na KiM, nastavila bi se dejstva po dubini teritorije radi zauzimanja kompletne teritorije KiM i Srbije – navodi Jevtović.