Svetski moćnici mogu odahnuti: EVROPA KARTICAMA KONTROLIŠE GRAĐANE!?

Zagovornici ukidanja bankomata i potpunog prelaska na "plastiku" sve agresivniji sa zahtevima. Uz pomoć transakcija moguće pratiti nečije kretanje i ponašanje.

KARTICA ili keš? Izbor na koji su, otkako se roba kupuje i prodaje za novac, monopol imali kupci – sve je manje slobodan. Prema najavama iz nacionalnih banaka najvećih svetskih ekonomija, uskoro nikakvog izbora neće ni biti. Vlade pojedinih država već godinama spuštaju iznos za plaćanje kešom, a kao krajnji cilj promoviše se bezgotovinsko plaćanje bez izuzetka.

Objava rata "šuškavom" novcu nije od juče, ali su njegovi zagovornici postali sve agresivniji. Prva će, kako se najavljuje iz Stokholma, banknote iz upotrebe izbaciti Švedska, koja ih je prva i uvela u službenu upotrebu. Pet od šest tamošnjih banaka već su zabranile plaćanje gotovinom i ukinule bankomate u ruralnim delovima zemlje. Banke imaju pravo i obavezu da prijavljuju policiji građane koji ne poštuju pravila i koriste veće količine gotovine.

– Pojedinci čuvaju novac u mikrotalasnim pećnicama, jer ga banke ne prihvataju – svedoči bivši šef jedne policijske ispostave u Švedskoj.

Danska kao da se utrkuje sa Švedskom u tome ko će brže proterati plaćanje gotovinom. Tamošnja vlada predložila je ukidanje obaveze trgovcima da primaju gotov novac. Danska grupa "Finansradet" koja lobira za interese finansijske industrije, tvrdi da će ova mera osloboditi trgovce troškova osiguranja i olakšati teret baratanja kovanicama i novčanicama.

Uz ove dve zemlje, za svetske lidere u bezgotovinskom plaćanju važe Norveška, Finska i Island. Tamo je, između ostalog, "provlačenje" kartice uobičajeno i za najsitnije kupovine, recimo – žvaku. Ni Italija ne kaska mnogo. Zakonom je zabranila plaćanje kešom, ukoliko ceh prelazi sumu od 1.000 evra.

Cela evrozona je već 2012. godine takozvanim čvrstim novcem obavljala još samo devet odsto svih transakcija, a u SAD ih je bilo sedam procenata. I neke crkve prešle su na digitalno poslovanje, pa donacije vernika "skidaju" s elektronskih kartica. Nedavno je prestala da se štampa moneta od 500 evra, a postoje naznake da bi to moglo da se dogodi i sa novčanicom od 100 dolara.

Panika od finansijske neizvesnosti koju je na velika vrata doneo "bregzit", nagnala je evropske vlade da još čvršće zgrabe uzde bankarskih sistema. Argumentacija glasi: osujetiti pranje novca i finansiranje terorizma. Plaćanje krupnijim novčanicama kao što su, recimo, one od 100 dolara, tvrde zagovornici proterivanja keša, olakšava reketiranje, iznude, pranje novca, trgovinu ljudima i drogom, korupciju javnih službenika, lekara… Manje novca u opticaju znači i manje prostora za utaju poreza, jer iza trgovine ostaje elektronski trag. Iz Skandinavije upozoravaju da manje novca znači i manje oružanih pljački.

Analitičari, međutim, ukazuju na činjenicu da se bezgotovinskim plaćanjem omogućava da svetski moćnici odahnu. Jer, na tržištu bez keša, opasnost od toga da će građani u nekom trenutku, zaplašeni monetarnom "olujom", pohrliti da povuku novac sa svojih računa, praktično je anulirana. To drugim rečima znači da trezori najvećih globalnih ekonomija mogu da jedni drugima prebacuju novac građana kao pingpong lopticu sa ciljem da prikriju duboke probleme na nekoj od čvornih tačaka.

Grubo bi bilo reći da država proterivanjem gotovine praktično pljačka svoje građane, ali je na neki način ipak otuđuje od njih. Jer, onaj ko ne može da vrati pare u svoj posed (i šake) onda kad mu to odgovara iz bilo kog razloga, ne može ni da bude baš siguran da ih uopšte ima.

Keš, takođe, jedini garantuje univerzalno prihvatanje, anonimnost prenosivosti s osobe na osobu bez objašnjenja, likvidnost i poštovanje privatnosti u svakom smislu. Neko ko karticom plati, recimo, avionsku kartu, može da bude siguran da će, ma ko bio zainteresovan za pravac njegovog kretanja, moći da sazna kuda je otputovao. Plaćanje gotovinom, nasuprot tome, ne ostavlja trag.

Izvor: Novosti
Foto: Twitter/dobermanbg, Twitter/Bankar.me