KOSOVO ZAVISI OD SITUACIJE NA TERENU: Očekivanja od Stoltenbergovog naslednika preterana

Kako ističe, za funkcionisanje Natoa i njegovih operacija, mnogo je manje bitno personalno rešenje nego što se to u Srbiji i na Balkanu obično pripisuje, jer, kako ističe, u pitanju su međunarodni službenici od kojih se očekuje da potisnu svoje nacionalno poreklo i nacionalne lojalnosti prilikom obavljanja ovih funkcija.

„Međutim, ti mali šumovi koji se javljaju u vezi sa tim ko bi mogao da bude novi naslednik Stoltenberga, govore malo više o samim odnosima unutar Evrope i unutar same Alijanse“, objašnjava Vuksanović.

On podseća da su u ovom stadijumu favoriti za tu funkciju izlazeći holandski premijer Mark Rute, koga podržava takozvana Kvad grupacija: SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.

„Iako je nepisano pravilo da generalni sekretar Natoa mora da bude Evropljanin, zbog toga što SAD vojno dominiraju ovom Alijansom, ipak se smatralo da SAD kao ključna sila unutar Natoa moraju da budu te koje su saglasne sa izborom neke ličnosti. I tradicionalno bi možda ovo bilo dovoljno da Mark Rute bude izabran, međutim, sada se javljaju šumovi, jer zemlje istočne Evrope smatraju da ovog puta one treba da daju generalnog sekretara i mnogi u poslednje dve godine, od izbijanja rata u Ukrajini, govore da se novo geopolitičko težište Evrope pomera na istok Evrope – prvenstveno na one zemlje koje su na liniji dodira sa Rusijom“, navodi Vuksanović i dodaje da se u tom pogledu ističu tri baltičke republike, Poljska i Rumunija, čiji se predsednik Klaus Johanis pominje kao kandidat Istočne Evrope.

BOMBARDOVANJE SRBIJE JE BILO KRŠENJE MEĐUNARODNOG PRAVA, NEMAČKA SE ZVANIČNO OGLASILA: Otkinuto im je SRCE Kosovo

Napominje da pojedini u diplomatskim kuloarima govore da je to na neki način i gambit Klausa Johanisa da sebi podigne cenu – ako ne može da dobije funkciju u Natou, da onda to iskoristi da dobije neku od viših funkcija unutar EU kao kompenzaciju.

„Znači, mnogo tih diplomatskih nijansi može da odluči. Međutim, koliko će ovo da ima efekta na saradnju Natoa sa Srbijom, ili na ono što je za Srbiju podjednako bitno kada je u pitanju Nato tematika, to je Nato misija Kfor na Kosovu, tu treba napomenuti da to možda može da bude korisno u pogledu nekog ličnog kontakta. Videli smo da je Vučić stalno koristio činjenicu da je Stoltenberg kao dete živeo u Beogradu i da je njegov otac kao službenik diplomata bio isto više puta na prostoru bivše Jugoslavije i to je na polju nekih diplomatskih nijansi možda korisno, kada se uspostavi kontakt iza zatvorenih vrata. Ali ipak treba reći da ne treba očekivati čuda kada je u pitanju ono što se dešava na terenu jer ipak postoje jače strukture i jače direktive kada je u pitanju opstajanje tih struktura“, kaže Vuksanović.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je i za Beograd i za sam Nato bitno prisustvo Kfora na terenu, naročito kada uzmemo u obzir da je u poslednjih godinu dana došlo do pojačanja broja pripadnika Kfora.

„Za Srbiju je to prvenstveno bitno zbog stabilnosti na severu Kosova. Iako se ne očekuje povratak rata na Balkanu, više niko ne može da isključi tenzije, pa čak ni nasilne incidente, naročito otkada odnos Beograda i Prištine ide silaznom putanjom, posebno od dolaska Kurtija na vlast u Prištini“, kaže naš sagovornik.

Očekivanja da bi Johanisov izbor doneo pristup sa više razumevanja prema Srbiji kada je u pitanju Kosovo, Vuksanović ocenjuje kao „hiperbolična“.

„Delimično je tačno da se holandska vlada već decenijama i u Beogradu i u drugim prestonicama bivše Jugoslavije smatra kao neki loš, strogi policajac koji je možda spreman da ispostavi lokalnim vladama na Balkanu strože uslove po pitanjima kao što su članstvo u EU ili neka druga pitanja. Ipak, čak iako bi Johanis iz Rumunije bio izabran, to bi možda dalo neku veću priliku za šarmiranje iza zatvorenih vrata, ali to je i dalje samo nivo diplomatskih nijansi i interpersonalnih finesa. Na kraju krajeva, funkcionisanje Kfora na terenu zavisiće prvenstveno od onoga što je određeno njihovim mandatom, a to je rezolucija 1244, ali isto tako od dešavanja na terenu. Bilo kakva nestabilnost će imati mnogo veći efekat i na samo ponašanje, a isto tako i na saradnju Srbije i Alijanse, nego bilo šta drugo“, zaključuje Vuksanović.