NEPRIJATELJSKO ČUDOVIŠTE SE NADVILO NAD SRBIJOM: SRPSKI DUŠMANI traže SANKCIJE PROTIV BEOGRADA – PLENKOVIĆ, ABAZOVIĆ, RAMA!!!

To je nametnulo pitanje da li je na pomolu novi regionalni savez između Tirane, Zagreba i Podgorice, a sagovornici Kosovo onlajna nemaju dilemu da je reč o već viđenim partnerstvima, koja su se, uz izvesne korekcije, aktuelizovala nakon događaja u Banjskoj, dodaju da su ona usmerena na slabljenje Srbije kao regionalno najmnogoljudnije zemlje, kao i da se u tom kontekstu iz tri centra upućuju poruke podrške Kosovu.

Književnik i novinar Muharem Bazdulj to vidi kao blokovsku borbu i ocenjuje da se na Balkanu stvaraju dva bloka uz aktuelizaciju nekih saveza iz prošlosti.

„Rekao bih da su to nova-stara savezništva, jer ovo jako podseća na situaciju kakva je bila početkom devedesetih, čak i krajem osamdesetih, možda sa izuzetkom Podgorice, koja je tada stajala blizu Beograda. To su savezništva koja su u doba Jugoslavije imala zajednički cilj, odvajanje od Jugoslavije i od Beograda, a sada opet imaju cilj da se na neki način pozicija Srbije učini što je moguće lošijom“, kaže Bazdulj za Kosovo onlajn.

Za Bazdulja savez na relaciji Zagreb-Tirana-Podgorica, kao i skoro identične političke poruke koje stiži iz tih centara, nisu nikakvo posebno iznenađenje.

„Tu se vidi jedan konsenzus, jedna, što bi se metaforički reklo integrisana redakcija da te izjave dolaze iz istog mozga. Zanimljivo je da je jedan levičarski nastrojen hrvatski istoričar, Damir Markovina, ovih dana primetio da od svih naroda koji su na Balkanu, najbliže stoje Albanci i Hrvati, jer nemaju nikakva nerazrešena pitanja, ne graniče se međusobno, nisu ni po čemu konkurencija, čak ni po pitanju Janjevaca. Pitanje te male hrvatske manjine na Kosovu je rešeno, jer je njih Tuđman naselio opet u krajeve gde su nekada Srbi bili većina. Tako da je to opet jedna, meni se čini, obnova starih savezništava u novim okolnostima“, smatra Bazdulj.

Bazdulj ocenjuje da Srbija ipak nije sama i bez saveznika i da zbog brojnosti srpskog naroda ima koga da je podrži.

„Srbija ima tu mogućnost, zbog velikog broja srpskog naroda u Crnoj Gori i zbog postojanja Republike Srpske, ona u regiji svakako ima saveznike. Sa Makedonijom je isto bio uspostavljen jedan odnos koji je relaksiran rešavanjem pitanja Makedonske pravoslavne crkve. Tako da je to stvaranje dva bloka na Zapadnom Balkanu na kojem Srbija, čak i da je potpuno sama, jeste najveća i najmnogoljudnija“, ističe Bazdulj.

Naglašava da u toj blokovskoj podeli nema ništa neobično i nelogično i dodaje da ti savezi ne mogu mnogo toga da promene u kontekstu Srbije i njene pozicije.

„To može naravno na nekim regionalnmim terazijama  pomalo da menja balans. Ali čini mi se da su ipak, ako ne postoji neko mentorstvo sa strane, recimo nemačko ili britansko, da te zemlje koje stvaraju savezništva, same po sebi nisu preterano jake. U kontekstu srpskih evropskih intergacija Hrvatska, recimo, može da ima pravo veta ili da proba sa nekim ucenjivanjem, ali čini mi se da je Hrvatska previše mala da bi mogla tako nešto, ako bi u nekom momentu Francuska ili Nemačka postavile prioritet. Ne vidim da to može Srbiji da nanese neku veliku štetu“, zaključuje Bazdulj.

Istoričar Aleksandar Raković mišljenja je da ekonomski i politički ojačana Srbija smeta pojedinima u regionu i da je to razlog što se ponovo, tražeći kaznu i sankcije za Srbiju zbog događaja iz Banjske, udružuju oni centri koji su i ranije bili u sličnim savezima. On za Kosovo onlajn podseća da su to savezi poznati još iz vremena Kraljevine SHS i Jugoslavije.

„Zagreb je organizacioni centar tih savezništava i odatle je sve poticalo. Taj luk se kretao od Zagreba pa dinarskim prostorom sve do Sofije. Sada je to malo redefinisano i sada ima više centara. To su sada Zagreb, političko Sarajevo, separatističko Cetinje, separatistička Priština i Skoplje kada je reč o albanskom faktoru u Makedoniji. Prema tome to su stara savezništva, koja se produbljuju i obnavljaju, kada oni misle da se za to ukazuje prilika, a sada je Banjska za njih bila neka šansa da zajednički krenu u napad na Srbiju“, smatra Raković.

Raković međutim dodaje da je uveren da će se Srbija i sada izboriti sama sa faktorima iz okruženja.

„Međutim, mnogo veći problem su takozvani zapadni međunarodni faktori, međunarodna zajednica i politički Brisel, Vašington i London koji stalno vrše pritisak na Srbiju i srpski narod da se kosovsko-metohijsko pitanje reši onako kako su oni zamislili, a ne kako bi bilo pravdeno da se reši“, navodi Raković.

Po njegovoj oceni, „to što se govori i traži u Zagrebu“ na Srbiju neće imati nikavog efekta.

„Oni gledaju da budu na liniji što je više moguće i da oni daju inicijativu za neka radikalnija rešenja. Ne verujem čak ni da su dobili zadatak od nekoga da oni guraju to radiklano rešenje i da traže da se uvedu sankcije Srbiji. Međutim, misle da će, ako odu korak dalje, na taj način zadovoljili svoje sponzore u Briselu, a onda i one u Vašingtonu. Rešenje zavisi isključivo od zapadnih faktora, a ne od ovih ovde. Ne zavisi ni od Zagreba, ni od Sarajeva, ni od Cetinja, ni od Prištine, ni od Skoplja. Ako Zapad to bude hteo oni će to uraditi.vMeni se čini da to nije na vidiku, ali ne znači da se neće preokrenuti situacija“, kaže Raković.

Navodi da bi još samo jedan događaj, mnogo manjeg intenziteta od onog u Banjskoj, mogao da izazove posledice, ali da kada je reč o sankcijama, smatra da bi one pre pogodile istaknute pojedince, nego državu.

Prema Rakovićevim rečima, na Srbiju su se mnogi okomili zato što je ekonomski i politički ojačala.

„Srbija je trn u oku, posebno sada kada je ekonomski ojačala i kada je počela da vraća samopouzdanje. Samopouzdanje se vratilo u čitav srpski narod gde god on da živi, to vidimo i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Sampouzdanje je u usponu i to nervira sve ove druge u regionu. Oni nemaju odgovor na superiornu politiku Srbije i takođe nemaju odgovor na superiorne ideje koje dolaze iz Srbije. Onda posežu za tim nemoćnim argumentima – uvedite im sankcije, kaznite ih, ali to pokazuje njihovu slabost koje nisu dovoljno svesni“, ističe Raković.

Raković zaključuje da sve te države koje se udružuju u saveze da bi oslabile poziciju Srbije, kada bi odmeravale snage sa njom u drugom geopolitičkom okruženju i borbi političkih ideja „ne bi imale nikakve šanse“.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Kosovo onlajn da nikako nije iznenađujuće to što Zagreb podržava Prištinu. On podseća da je Hrvatska članica EU i da je usaglasila i mora da usaglasi svoju politiku sa politikom Unije.

„Dakle, očekivano je da oni daju podršku Kosovu. Međutim, ovde imamo još jedan problem, unutrašnje prirode, a to je da su predsednik Milanović i premijer Plenković često u međusobnom duelu. Jednostavno, ako slušate Plenkovića i Milanovića ne znate šta je stav Hrvatske oko nekih i unutrašnjih i spoljnopolitičkih pitanja. Tako je i u ovom slučaju. Milanović često pravi neke ekscese, svojim izjavama i tako dalje. Ali u suštini, to je u skladu sa spoljnom politikom Hrvatske i sa njenim odnosom prema Kosovu kao članice EU“, kaže Popov.