PRVA SRPSKA ŠTAMPARIJA NA CETINJU I PRVA DRŽAVNA ŠTAMPARIJA U SVETU: Na današnji dan 1494. štampan je ,,Oktoih prvoglasnik“

Na današnji dan 1494. prva srpska štamparija na Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku – „Oktoih prvoglasnik“ Đurđa Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

CETINJE ZADOJENO MRŽNJOM PREMA SVEMU SRPSKOM: LAŽNI ALBANSKI SVEŠTENIK se sastao sa MIRAŠOM pa pokazao „ORLA“! FOTO

Oktoih – osmoglasnik, štampan u 4. januara 1494. u Obodskoj štampariji. Dimenzije 254 h 186 mm, obim 269 listova (538 strana). Štampan je na papiru u dve boje (crna i crvena), u stilu renesanse. Ukrašen inicijalima i zastavicama, na naslovnoj strani, zastavica sa ukomponovanim grbom Crnojevića i inicijalom P. Štampanje i ukrašavanje Oktoiha izvelo je sedam monaha pod budnim okom jeromonaha Makarija u Obodskoj štampariji, prenosi „IN4S“.

Štamparija je poznata kao Štamparija Crnojevića, prva južnoslovenska ćirilična štamparija i prva državna štamparija u svetu. Oktoih je štampan u relativno velikom broju, od čega je do danas sačuvano 105 primeraka. To ukazuje želju izdavača da knjiga bude distribuirana i u okruženju.

Đurađ Crnojević je bio obrazovan čovek i ljubitelj knjige, svestan da knjiga ima večni smisao i značaj. Izum tehnike, štampariju za pečatanje knjiga podario je svome narodu kao nastavljač i naslednik slavnih prethodnika.

Ovo kulturno-istorijsko i patriotsko delo je imalo za cilj da štampanje knjige nadomesti, u vreme turskih osvajanja, razaranja ugašene skriptorije u crkvama i manastirima.

Iz tipografije Crnojevića štamparije izašlo je, koliko se do sada zna, pet dela:

1. Prva ikunabula – Oktoih prvoglasnik, štampan tokom 1493. godine, a završen 4. januara 1494. godine.
Oktoih je najznačajnija, najsadržajnija i najviše korišćena bogoslužna knjiga pravoslavne crkve, nastala još u osmom veku.

2. Oktoih petoglasnik, štampan verovatno u toku 1494. godine je druga knjiga i logičan nastavak prethodne. On je prva ilustrovana južnoslovneska knjiga koja je sačuvana samo u fragmentima koji čine jedva 1/6 knjige.

3. Treća po redu, a najveća po obimu je knjiga Psaltir koja je s tehničke strane najsavremenija, a naročito se ističe po lepoti naslovnih slova i inicijala.

4. Naredna knjiga je Molitvenik, koja je prvobitno sadržavala tekstove liturgija za posebne potrebe i ona je sačuvana samo u fragmentima.
Najpotpuniji je onaj iz manastira Trojice u Pljevljima koji sadrži 184 stranice.

5. Poslednja poznata Crnojevića ikunabula je Četvorojevanđelje, štampano verovatno 1496. godine. Do sada nije pronađen nijedan primerak ove knjige i o njemu se saznaje na osnovu podataka da je prepis „izvod od formi Crnojević od složenija Makarija” urađen 1548. godine u Buđenovcima u Sremu.

Pored navedenih knjiga smatra se sa razlogom da je u Crnojevića štampariji „bilo još i više ali da nisu pronađene”. Od dvadesetak bogoslužnih knjiga istočne crkve u Crnojevića štamapriji bilo bi mesta i za druge knjige osim navedenih.

Nažalost, Đurađ Crnojević nije imao previše vremena ni kao vladar Crne Gore, ni kao osnivač prve državne štamparije na jugoistoku Evrope. Pod najezdom moćne Turske vojske morao je napustiti zemlju 1496. godine, kada i štamaprija prestaje sa radom.

Prvi štampar, koji je odštampao sve knjige iz Crnojevića štamparije bio je štamapar Makarije, osobiti majstor „da mu je teško bilo naći takmaca u južnoslovneskom svetu, čak i među najboljim štamparima”.

Makarije je bio glavno tehničko lice i rukovodilac štamparije, a radio je sa još 7 pomoćnika. Pretpostavlja se da je štamparsku veštinu učio u Veneciji. Bio je ne samo talentovani štamapar već i daroviti i uman mislilac i bogoslov.

Kada je 1496. godine Đurađ Crnojević pred turskom najezdom napustio Cetinje i Crnu Goru prestala je sa radom i štamparija ali su ostale knjige, štampane u njoj kao moćni svjedok vremena koje se osim kvalitetne dvobojne štampe ističu i umetnički veoma uspelim ilustracijama, što im obezbeđuje primat među staroštampanim knjigama.