KANDIDATURA ŠARLA MIŠELA IZAZAVALA BURU: Pet meseci pre evro-izbora počeli veliki kadrovski manevari u Briselu

Četrdesetosmogodišnjem bivšem belgijskom premijeru koji je četiri godine predsedavao sastancima šefova država ili vlada 27 zemalja EU, sadašnji mandat prestaje tek u novembru.

Ali, odlučio je da se pripremi za svoju budućnost tako što će se kandidovati za izbore za Evropski parlament. Planirani za 6. do 9. juna, oni će dovesti do obnove šefova glavnih institucija EU što mora odražavati političku ravnotežu koja je rezultat tog glasanja. Njegova najava pojačava očekivanja oko namera druge vodeće ličnosti EU, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kojoj mnogi posmatrači pripisuju želju da se kandiduje za novi mandat.

PROCURILA NAFTA U NUKLEARKI VIDEO:Primećena mrlja od 10 metara u moru nakon razornog zemljotresa u Japanu

On je uveravao da su njegove funkcije kompatibilne sa vođenjem kampanje za izbor u Evropski parlament: „To je potpuno ista situacija kao kada premijer ili predsednik (zemlje članice) ulestvuje u nekooj predizbornoj kampanji“, rekao je on danas novinarima putem video-konferencije.

Povodom posledica njegovog preranog odlaska koji je oodmah izazvao kritike, on je podsetio da bi njegovog naslednika trebalo da odredi Evropski savet u junu i da bi lideri vrlo dobro mogli da „odluče da to učine i ranije“ novog nosioca te funkcije da bi se izbegao svaki rizik od upražnjenog mesta.

„Ako sve prođe kako treba, o nominacijama ‘najviših poslova’ može se apsolutno odlučiti na Evropskom savetu krajem juna“, takođe samtra jedan evropski zvaničnik koji, međutim, dovodi u pitanje sposobnost Šarla Mišela da „vdi kampanju, a pre svega da predsedava Evropskim savetom posle izbora početkom juna“.

Ukoliko se naslednik ne nađe, evropske procedure predviđaju, u slučaju završetka mandata zbog neke „prepreke“, da predsednika Evropskog saveta privremeno zameni lider države koja obavlja šestomesečno predsedava Savetom Evrope EU – ; tojest vodi evropske sastanke na ministarskom nivou.

Kako objašnjavaju, 2024. godine biće odlučujuća godina, koja će postaviti osnovu i pravac za napredak i rast EU do kraja decenije. „Predsednik ima viziju za ‘Evropu 2030’ i biće snažan glas da to i ostvari.

Predsednik Mišel želi da brani snažnu i moćnu Evropu sposobnu da donosi suverene odluke u sopstvenim interesima i u skladu sa svojim vrednostima. I da osigura da se jedinstveno tržište revitalizira kako bi se stvorila radna mesta, prosperitet i rast koji mogu da naprave razliku za Evropu u celini, ali i za svakog građanina“, navode izvori. Kako dodaju, Evropi je potrebno političko vođstvo u složenijem svetu, a Mišel neće štedeti energiju da sasluša, razume i preduzme akcije za snažnu i nezavisnu Evropu . Mandat Mišela na čelu Evropskog saveta traje do 30. novembra 2024. godine, a u slučaju da bude izabran u EP, njegova funkcija kao predsednika Evropskog saveta prestaje kada preuzme dužnost poslanika u EP nakon polaganja zakletve, dodaju izvori.

Ali u julu će to biti  mađarski premijer Viktor Orban, poznat po anti-EU stavovima i jedini lider među 27 koji održava bliske veze s Kremljom od ruske ofanzive na Ukrajinu. Šarl Mišel je, međutim, ukazao da je moguće „promeniti (te odredbe) prostom većinom“. „Ako postoji želja da se izbegne Viktor Orban, postoje različite moguće opcije“, rekao je on.

Holandska evroposlanica Sofie in’t Veld, iz „Renew Europe“ (centristi i liberali) što je politička porodica Šarla Mišela, kritikovala je njegov najavljeni odlazak. „Kapetan napušta brod usred oluje! Ako je to nezainteresovanost za sudbinu Evropske unije, kakav je vaš kredibilitet kao kandidata?“ za evropslanika, napisala je ona na platvormi „X“.

PROCURILA NAFTA U NUKLEARKI VIDEO:Primećena mrlja od 10 metara u moru nakon razornog zemljotresa u Japanu

Šarl Mišel je branio svoj izbor time što želi da se biračima predstavi kao „primer“ i ; da „preuzme lični rizik“.

„Bilo bi mi veoma ugodno da sačekam do decembra, da ne budem kandidat, da ne budem odgovoran (…) i da pokušam da iza scene pregovarati o svojoj budućoj ulozi“, rekao je on o tome da li je, pored svog izbora da ide na mesto za evro-poslanika, ciljao na još jedan „vrhunski posao“, kao što je predsedavanje Evropskom komisijom.

On je rekao da je u subotu obavestio evropske lidere o svojoj odluci, dodavši da je „većina reagovala pozitivno“.

Taj belgijski političar je u julu 2019. tokom raspodele „najviših poslova“ izabran da nasledi Poljaka Donalda Tuska na mestu predsednika Evropskog saveta, institucije koja okuplja šefove država ili vlada država članica. U tom svojstvu, četiri godine je bio odgovoran za vođenje rada samita EU.

Evropski poslanici, kojih će posle izbora 2024. biti 720, biraju se na opštim direktnim izborima na period od pet godina.