ISTINE ILI ZABLUDE: Sve što niste znali o PATRIOT raketnom PVO sistemu zemlja-vazduh

Patriot je raketni PVO sistem zemlja-vazduh (SAM – Surface to Air Misille).

„ZAŠTO DA UNIŠTAVAMO ZGRADE KAD SMO UNIŠTILI 5 PATRIOTA?“: PUTINOVE reči ućutkale NEPRIJATELJE

Sam naziv potiče iz skraćenice: Phased Array Tracking Radar to Intercept On Tagret, a dobio ga je po radaru koji predstavlja srce samog sistema. Puni naziv sistema je: MIM-104 Patriot.

Oznaka MIM je skraćenica od: Mobile Interceptor Missile. Broj 104 je redni broj u evidenciji vojske SAD-a. Zamenio je MIM-23 HAWK ( Homing All the Way Killer ), starijeg kolegu koji je dizajniran pedesetih godina prošlog veka a u operativnu upotrebu ušao avgusta 1960. godine.

Informacije radi, još uvek je u upotrebi. Američka firma Raytheron je dizajnirala Patriot u drugoj polovini šezdesetih godina. Razvoj i testiranje sistema je počelo sredinom sedamdesetih. Prve isporuke su krenule 1981. godine da bi, tri godina kasnije, ušao u operativnu upotrebu.

U početku je korišćen isključivo kao protivvazdušni sistem da bi 1988. godine dobio  i novu namenu upotrebe – protiv taktičkih balističkih projektila. Kasnije modifikacije sistema u osnovi menjaju standardnu koncepciju i od početka primene se angažuje protiv taktičkih balističkih raketa.

Sastav:

Osnovna vatrena jedinica Patriot-a je baterija koja u svom sastavu ima:

• radar AN/MPQ-53 ( AN/MPQ-65 )
• kontrolnu stanicu za upravljanje vatrom ( AN/MSQ-104 )
• antensku grupu na jarbolu ( OE-349 )
• lansirnu stanica ( M901 ) sa 4 – 8 lansera
• sekciju za napajanje ( EPP-III Electric Power Plant )

Ceo sistem je koncipiran kao vučna varijanta. Svi elementi su smešteni na poluprikolicama koje vuku tegljači. Posedanje/napuštanje  vatrenog položaja je sporo, traži angažovanje kompletnog sastava baterije ( 91 pripadnik jedinice ) i traje oko 60 minuta. Međusobna komunikacija, upravljanje vatrom i napajanje komponenti  se odvija preko kablova.

Kada se izvrši posedanje vatrenog položaja, za sam borbeni rad je potreban minimalan broj ljudi a što prvenstveno zavisi od intenziteta borbenih dejstava.

O Radarima:

Kada se govori o bilo kojem radaru, obično se pomenu termini: frekvencija, talasna dužina, snaga, antena…

Ne postoji jedinstveni band plan za radarske opsege, već svaka zemlja određuje po svom nahođenju. U donjoj tabeli je dat band plan NATO-a u odnosu na frekvencije i talasne dužine.

Na početku, prva zelena crtica se nalazi u HF području ( 5MHz ) a poslednja se nalazi na frekvenciji oko 220 GHz.

Frekventni oseg je podeljen na podgrupe na osnovu dva kriterija: Crvena oznaka je po IEEE standardu a plava je NATO oznaka u kom opsegu radi neki radar.

Radari se projektuju u odnosu na namenu i zadatke koje treba da izvršavaju. Ta njihova namena i zadaci određuju na kojoj frekvenciji će raditi, koliku će snagu imati i koju će antenu da koriste.

Osmatrački radari obično rade na nižim frekvencijama, najčešće do 8 GHz.

Frekvencija im se određuje u zavisnosti od željene daljine osmatranja. Što veća daljina to niža frekvencija. Ako se ide ka višim frekvencijama, onda se podiže snaga.

Radarski sistemi veoma dugog dometa obično rade u D opsegu (oko 1 GHz).

Opsezi A,B i C imaju dugu tradiciju. Početak primene i razvoj tehnologije omogućio je da se u tom opsegu pojave prvi radari.

Taj opseg je i danas aktuelan a naročito nakon pojave „nevidljivih“ aviona tako da primena „stealth“ tehnologije nije opravdala očekivanja.

Glavni nedostatak: je širina propusnog opsega, slabija rezolucija, manja preciznost odredjivanja položaja cilja i glomazan antenski sistem.

U toj grupi, najpoznatiji je radar „Over-The-Horizon“ ili skraćeno OTH radar.

Nišanski radari obično rade u opsegu od 8 do 12 GHz. Njihova frekvencija je vezana za domet do cilja i karakteristike rakete koju navode.

Predajnici osvetljenja obično rade iznad 12 GHz. Isto su vezani za karakteristike rakete koja se navodi na cilj.

Načelno, što viša frekvencija to je veći propusni opseg, bolja rezolucija i manji gabariti.

Posebna priča je uticaj frekvencije na prostiranje elektromagnetnih talasa. O tome bi mogla da se napiše posebna knjiga.

Radarske antene su jedan od bitnijih faktora i karakteristika svakog radara. Istorijski gledano, sa razvojem nauke i tehnike i antene su se menjale i prilagođavale novim tehnologijama.

Danas imamo termine: elektronsko skeniranje, fazna rešetka, PESA, AESA.