EMISIJA „POSLE RUČKA“ : Otkrivamo kakvog je kvaliteta domaća hrana i da li se isplati biti proizvođač! (FOTO)

Emisija "Posle ručka" prati aktuelna pitanja i dešavanja. Hrana je nešto što je najbitnije za čoveko zdravlje i opstanak. Šta unosimo u organizam, koliko je kvalitetna hrana je nešto o čemu treba uvek da razmišljamo pre nego što bilo šta unesemo u ishranu. Nekvalitetna hrana i loš način života su uzrok mnogih bolesti, jer kao što leči hrana može i da šteti. Jedan od glavnih ciljeva čoveka je da dobro zarađuje, pa zato se i bavimo ovom temom, da bi videli da li od poljoprivrede i proizvodnje hrane može dobro da se živi u Srbiji.

Tema i pitanja današnje emisije je: Da li je teško biti proizvođač hrane u Srbiji? Kakav je kvalitet domaće hrane? Da li bezbednost hrane u Srbiji zavisi samo od savesti proizvođača? Šta se najviše isplati da se proizvodi?

Gosti koji su nam odgovorili na ova pitanja su:Đurđinka Jovanović– proizvođač sira; Dragan Vujačić-novinar i proizvođač, Goran Bojović-proizvođač, Goran Džaković-"Agrobiznis" i proivođač i Miladin Ševarlić- profesor Poljoprivredni fakultet.

-Nekada je bilo razvijeno stočarstvo i sve ostale grane privrede, danas je drugačije. U mojoj ulici niko ne čuva kokoške. Deca traže domaća jaja, moja žena se bavi sa time, prodaje jaja.Udruženje građana ne znači ništa oni se ne pitaju ništa, zemljoradnička zadruga da.Sve zavisi od trenutka. Srbija nije imala nikad manje goveda nego ove godine, broj grla se smanjuje, broj svinja je na srpskom minimumu.Sve zavisi ko vam koliko plati mleko. Sada su svinje 120 dinara, proizvođači svinja imaju gubitke. Jedino u ovčarstvu imamo povećan broj grla. Situacija je takva da nemamo sigurno stanje u poljoprivredi, nemamo sigurnu situaciju u narednih deset godina. Niko ništa nije uradio na konkretnom stanju poboljšanja u poljoprivredi. Trebaju uslovi da se stvore. Deklarativna pomoć ne vodi nikuda.Osam godina nije bilo slučaj svinjske kuge u Srbiji, a to je zbog vakcinacije. Najbolja Slaninijada je u Kačarevu, a treća je po poseti, samo su Exit i Guča posećeniji od Slaninijade . Kada Beograđani dođu ne moraju ništa da kupe svi nude i sve se proda. Slanina je lek slanina je ljubav, ali sve u normalnim količinama ništa ne treba preterivati- rekao je Dragan Vujačić

– Nijedna životinja nije glupa ali svaka ima svoju inteligenciju. Kada dođe puno dece ja zamolim da tiše pričaju jer svaka životinja doživi stres, čovek na njenoj teritoriji to je za nju stres. Skuplja je mocarela u Lidlu nego kod mene, ja sam morala da kupim da probam. Dala sam deci da probaju da vide razliku. Želim da zadržim kvalitet. Imam šest krava to je sa kućnog praga, ja sve radim sama, posvećena sam. Ja jako volim selo meni je super sa životinjama. Ja sam uvek želela da imam nešto svoje. Konačno sam to svoje napravila. Ja sam prva na Balkanu koje je stvorila slatki sir i na festivalu ga predstavila.Trudim se da uvek prvo osetite ukus sira pa onda tek dodatak. Mleko ni od koga ne kupuje, isključivo od svoje krave, ne puštam muziku kravama. Znam da Kustrica pušta njegovim kravama. Ja nemam problem sa prodajom, ja trenutno malu količinu proizvodim, ja uspem sve da prodam- izjavila je Đurđinka Jovanović

-Problem je ostaviti ljude na selu to je najveći problem. Ili preko ili u gradove. Samo je potrebno da neko pomogne ljudima u poljoprivredi. Moravka je mnogo isplativija za držanje, rentabilnija. Od mangulice. Iz Srbije sve što izlazi mora da se zna. I da stoji onaj koji prodaje da je proizvod baš njegov. Mora neko da odgovara i da bude kažnjen ako nije tako. Jedini čistač terena je svinja. Kada pustite svinje one non stop riju i za jednu godinu vama tlo postane crno. Nema ništa mangulice ali je mnogo zahtevnija i teža. U selu za sada ima više ljudi- rekao je Goran Bojović

-Kupujete ono što želite gledate cenu i kvalitet i boju, naši ljudi trče za nekim kvazi trgovačkim lancima. Važno je čitati deklaracije na proizvodima. Treba tražiti odakle su vam sirovine. Morate da znate od čega je nastao sir, gde je ta krava rasla šta je jela. Odakle je i sirovina i da li je produk GMO. Na Tajlandu su najveći specijalitet nogica o pilećeg mesa. Oni su tražili srednji deo nogice i okarakterisali su kao drugu klasu jer su naši pilići na piljevini. U minusu su oni koji imaju GMO hranu oni idu na količinu mi idemo na kvalitet- izjavio je Goran Džaković

-Seme je izvor života. Naši instituti igraju još uvek bitnu ulogu. Kada bi naši proizvođači bili motivisani kao strani to bi bilo odlično. Ja sam radio jedno istraživanje i našli smo svega 17 proizvoda koji imaju naziv na ćiriličnom pismu u hiper marketu. Kada sam razgovarao sa proizvođačima oni su rekli da ih uslovljajaju da ne budu na ćirilici. Postajala je robna grupa ostala hrana sada je dele na dve grupe nova hrana koja se dobija i koja utiče na molekularnu strukturu i promenu nano tehnologije. Genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana sa posebnim propisom i genetički modifikovana hrana za životinje, a problem je za ovu prvu što ne stoji za koga. Oni ne smeju da stave genetički modifikovana hrana za ljude, zašto se stide da kažu da je za ljude. Jedini način je da imamo svog dobavljača sa sela. Pre deset godine čvarci su bili jeftinij od slanine, danas je drugačije čvarci su skuplji– rekao je Miladin Ševarlić

Gosti su se složili da je najbitnija ljubav koju osećaju kada proizvode i kada rade svoj posao. To je nešto što ih održava, pa ako prodaja i nije kakvu bi hteli uvek se trude da je poboljšaju. Najbitniji im je kvalitet proizvoda koji će prodati na tržištu, jer uvek prvo polaze od sebe šta su uneli u svoj organizam i kakvog je kvaliteta hrana.

Happytv.rs
Foto:Arhiva